Trgovinski glasnik

СтрсНа 2.

1РГ0ВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 137

стима како у грађанству, тако и|је могуће зауставити растење веу војсци, који се не дају завести ликих војничких маса. Сав милилармом саможивих или шовини тарни рад мора тежити затим, да стичких утицаја, већ присебно и војника образује да буде, ми-

правилно, расуђују о свему што се у њој догађа, било у грађанству било у војсци. Њихове изјаве и публикације у питању вој-

слен и самосталан бсрац; да се он у мирно доба спреми тако, да се у рату узда „само у се и своје кљусе.“ Но зато треба бити на-

ске и народа освајају поггупно чисто, да ]е грађанин и војник велику масу немачког народа. На једна личност и да цео народ државно-правно становиште гра- аредставља земаљску одбранбену снагу. У Немачкој су многи до скора држали, да је немачка војска достигла највећу меру укуп

ђанских публициста, вратићемо се пригодном приликом; сад ћемо приказати, дело немачког фелдмаршала Колмара фон дер Гол- ног напора једног народа тиме, ца под насловом „Јт 2ећа11ег \УП- што има под оружјем 6 на сто Не1тз сЈез 51е§ге1сћеп“. Писац, по целокупног становништва немачке знат у целом свету као реорга- царевине. Од Србије, Бугарске низатор турске војске, описује Грчке и Црне Горе Немци су на-, славне ратове деде данашњег цара, учили да се може скупити под и при крају излаже своју полити чку н војничку исповест. И ако као организатор турске војске писац тог дела, није био срећан, нико му не може одрећи, да је

оружје, 10. 13 и 15 на сто становииштва; и овим се земљама може захвалити штоје Немачка своју војску у мирно доба повећала за 4000 официра, 15.000 поон једна од најбистријих глава дофицира, 117.000војника и 27.000

у војничким круговима целога света и да је вредно знати, шта из његовог пера потиче. Његово гледиште на војску у главном је ово: Ко још верује у гатку, да се у немачкој војсци зна само зај параде, запт, и лешинску послушност (кабауег^ећогзат), тај нек изађе на пролетње веџбе. па ће видети у каквој је заблуди. Бурски рат у јужној Африци, раг између Русије и Јапана у Манџурији, рат на Балкану, изменули су из основа дух у немачкој војсци. Образовање трупа, пошло је сасвим другим правцем; важност појединих војника ско чила је знатно, и изазвала по требу јаче личне спреме за рат Сад се у војсци не задовољавају само тиме, што се јачају физичке снаге и морал, него се живо ради да се пооштре: чувства, ранти нагон, интелигенција, расуђивање, препреденост, лукавсгво, хитрина и обазривост. Досад се држало да трупе морају бити вођене\ да у рату мора да иде за њима о-

коња, тако да ће у рату моћи кренути 6 милиона спремних војника, што представља 9 до 10 на сто становништва. X. с. д.

ЕНГЛЕЗИ И АУСТРИЈ А. (Извешшај Сриског Пресбироа) Шта вели ,,Тајмс“. Локдон, 23. јуна> уводном чланку данашњег Јајмс-а “ о атентату у СараЈеву дају се на крају оваке конклузиЈе: Цржање владе краља Петра било је до сада потпуно коректно и ми ћемо претпоставити, да ће оно остати ко ректно све док се не појави доказ о противном. Цужност и право дуалистичке монархије је да изврши потпуније ислеђење свих околности зло чина\ не мање је њено право и дужност, да од Србије очекује умесну и оправдану помоћ у томе ислеђењу, онакву какву је \една држава дужна

указати другој. Тако исто дужност фицир са голом сабљом против!уе и право аустро-угарске владе, да у страшљиваца, сад се трупе обу - својим границама нредузме све мере чавају да буду и без вође; по- да спречи у будуће извршење таквих Јпдини вОЈлик постао ]в так- злочика, али не би било ни мало мудтична Јединица, о којој води ра - ро, да она учининешто, што би ствочуна и виша команда. Само тако рило импресију као да"влада жели,

да се од трагедије царско-краљевског дома створи политички капитал. „Пестер Лојд“ тврди да је злочин без икакве сумње подстакнут у Београду. Међутим за то тврђење д-о сада не постоје никакви] правни ни формални основи. Постоји јак разлог за сумњичење да је \гбиство дело српске завере, али постојање те завере има Још да се утврди јасним и аутентичким доказима : да ли је и кад склонљена? као што ће морати да се покаже сличним доказима, да ли ма који од поданика крала ПепГра има удела у истој? Страно мишљење неће бити заведено смелим тврђењима и денунцијациЈама. Оно захтева убедљивост по/итеног и отвореног ислеђења, пре него што би приписало кривицу појединцима, расама или државама.

Хрватска и Славонија, (Извештаји Српског Пресбироа) Поштони Хрвати против Франковаца. Загреб, 23. јуна. Данашња седница сабора очекивана је с највећом заиетошћу, јер су франковци силно претили. Седница је почела у 11 и по часова. Галерије су биле пуне. Одмах у почетку седнице франковци су протестовали против запи сника од прошле седнице. Понављали су грдње, али и то не сви, него само њих неколико. Председавао је Магдић, који је морао седницу прекинути. После се ипак успело да се прочитпју сви предлози, Хорват није био присутан. Галамили су готово сами Франк и Затлука, довикујући председнику „Убицо, хуљо, лупежу.“ Срби коалирци били су потпуно мирни а Хрвати коалирци разгневљенн навалише свом жестином на франковце. Франк је вадио револвер и скакао по клупама, добацујући свима велеиздају. Најзад је прочиган предлог хрватских чланова саборске већине. Међу првима су на предлогу потписани гроф Кулмер, Јанковић и бивши бан Ракоцај. Предлогом се тражи, да се Франк, Хорват и Затлука искључе из 60, а још четворица других са 30 седница. Седница је закључена, а у 3 часа по подне отворена нова у којој

је изгласан предлог о искључењу. Галерија је одобравала коалицији. На улици франковце није по готову нико дочекао. Грађанство одобрава искључење. Чак и социцијалисте захтевају у своме органу, да се франковачки шефови ставе под суд. Из Беча и Будимиеште стигла је са аутентичне стране вест, да истоагом, вођеном у Сарајеву, није ни из далека оправдано тврђење о учешћу Милана Прибићевића у атентату. Никаква веза није доказана. Политички курс неће се мењати. У Хрватској је чак ојачана коалиција, а у Босни је нађен модус за даљи рад, с групом Димовића и Супарића. Загреб 23 јуна. И на супрот свих покушаја да дође до нових демонстрација у Осеку, Петрињи и Далмацији, франковачки бес из дана у дан све више пада, и данас доживљује у Загребу потпун слом.

Збор на Цетињу поводом хајкенаСрбе. Цетиње, 23. јуна. Уз велико учешће грађанства одржан је данас по подне овде јавни збор, на којем је протество вано против насиља над Србима Босне и Херцеговине, која се под њима врше, поводом атентата на аустро-угарског престолонаследника. Више говорника дали су, уз опште одобравање многобројног присутног народа, израз своме гну шању над нечовечним гоњењем Срба и уништавањем њихове имовине, оштро осуђујући држање аустријских власги у Босни и Херцеговини, и изјавили братско учешће све Црне Горе српском народу Босне и Херцеговине, у ње говим пагњама. Збор је донео резолуцију. којом се апелује на хумане осећаје свега цивилизованог свега, позивајући га, да се обазре на стрлдања српског народа под АустроУгарском. Велики део учасника овог збора, пошао је по свршетку истога

плодност роман од Емила Золе ( 135 ) Он се сав предаде послу, пазећи на све што се радило у фабрици и свако јутро обилазећи све радионице у пратњи свога преданог помоћника Блеза, на кога је сад сваљивао све теже послове. Али више од свега људе блиске овој породици поражаваше неочекива но зближење међу супрузима, Констанција окружаваше мужа најнежнијом бригом; Бошен се готово не одвајаше од ње. Они живљаху у потпуној слози у тишини повучене палате, у коју су пуштани само најближи сродници. Констанција после страшног губитка осећаше се као богаљ, као човек коме су одсекли неки део тела. Она се оссћала као непотпун човек, онакажен и осакаћен. А тешкој тузи материној при дружи се и протест увређене таштине Оиа се осећала униженом откад је престала бити мати, откад је нестало дофена, који је имао да наследи краљев-! ство. Та она је себи упорно онемогућавала рађање само стога, да би оезј јединац сии посгао господар свега.очеен имањз, један од иарева нндустриј-

ског света. Бесмислена смрт отела јој је овог сина, и од тада јој се чинило, да нису њене ни раскошна палата ни фабрика, и та ју је мисао особито упорно гонила откад се у фабрикууселио Блез са женом и дететом. Она није могла себи опростити што их је примила и сама им дала стан, и њоме овлада страсна жеља да заштити своја права, да васкрсне свога сина, дз има још једно дете и да на тај начин поврати своје место и своју власт. Она је увек обожанала Мориса и никадникога није волела осем њега, Према му жу је била хладна, равнодушна, као жена која је обавезна да се подаје супружанским миловањима. Али материнска љубав, нема и дубока, букну сад јаким пламеном, који обузе све њено биће. Ова етрасна, деспотска љубав, која с? толико дуго усредсређивала н» једном створу, причињавала јој је сад необичне муке. Она беше несрећна, обма#ута мати, којој су'отелидете и која мисли само о томе, како да њега васкрсне или да роди друго, За њеиу љубав и за њен понос, за све њено биће б^ше неопходно потребно друго дете, и стога се она инстнктивно зближила с мужем. У повученој, жалосно опремљеној палати оњт настаде медени месец.!

Супрузи више не обмањиваху природу; они се подаваху једно другоме, очекујући поуздане резултате. Костанција је ушла у четрдесет другу годину Бошен, који је био шест година ста рији од ње, веровао је да је здрав човек, који још може произвести читаву гомилу деце. Сад су их 'увек ви ђали заједно; они су рано легали и за шест месеци живели најуреднијим животом. Осећало се да улажу сву своју вољу, сва своја средства, да би тостигли што желе. Али дете, које они очекиваху са страсним нестрпљењем. не јављаше се. Прође још пола годиие; слога међу супрузима стаде се рушити; појавише се неспоразуми, прекори, свађе; Бошен стаде излазити из куће под изговором, да му је по требно освежење, и Констанција остајаше по читаве сате сама, са закрвавл>еним очима, грозничаво узбуђена. Једном кзд је Матеја свратио да обиђе Шарлоту и седео у башти, играјући се с малом Бергом, он се необично зачуди, угледавши пред собом Коистанцију, која га, зацело, опазилз с прозора, па сишла к њему у башту.| Најпосле га, под неким изговором, од веде к себи, али прође читаво четнрт сата, док се најзад одлучи ла каже| што је желела:

— Дрзги Матеја, — поче она, опростите што додирујем ово тугаљиво питање. Али ја знам, да је пре петнаес година мој муж имао дете с једном својом раднпцом... Знам такође, да сте ви били посредник у овој ствари, да сте ви сместили девојку и њено дете... То је био мушкарац, је ли тако? Чињаше се да она чека одговор, али Матеја, зачуђен њеном обаштеношћу, и не схватајући зашто она после толиких година распитује о овој несрећној историји, махну досадне руком, гледајући у њу зачуђено и узнемирено. О, — настави она, — ја вас не прекоревам ии за шта, ја сам убеђена да сте ви у тој ствари играли улогу искреног пријатеља наше куће и сгарали сте се да ме склоиите од срамоте. И могу вас уверити, да ни најмање не желим да протестујем иротив овог неверствз давно прошлихдана. Же лела оих само да се обавестим Ја сам се дуго оглушавала на све доставе у којимз ми је саопштавана истнна. Али сад ме мисао о том детету упорно гони; и ви разумете, зашто се баш вама обраћам. Мужу нисам никад приговарала о овоме, пошто нисам рада|да му изиуђаиам прнанање, да га испитујемо о поједино-