Trgovinski glasnik
Р*.ДНИШТВО )>:»* ;^иха«/.ова %р. ’.9 ТЕЛЕФОН 390 лнА је огласимд: •"ИНА 1 СМ. И 1 СТУПца 0Т5 дин. :Ш огллса по погодбв 1 зпла* 19 на писчд че примају се ДАН БРОЈ 10 п-
ОРГИН ЕЕОГРВДСКЕ ТРГпБНЧКЕ ОМјВДНЕ
.ШАаћ СВАКИ ДАН СЕЛ) ПОНЕДЕОНИКА Н ДАКА ПО ПРАЗНИКТ СТАЈВ ал сррију: ЦРНУ ГОРУ И БУГЛРСКУ *л годину аин. ‘24. зл лустро-ујарску КРУНА 80 л остлле земљк фр. 30. РугзжЕ се ве зиаИз)? ЕДАН 5Р0Ј1О пд.
БРСЈ 142.
5Е0ГРАД, СРЕДА, 2. ЈУЛА 1914. ГОД
ГОДИНА XXIV.
Свака се странка дала на посао, који носи карактер журбе. Још само тридесет дана има до избора, а дотле ваља да су заузета сва стратегнјска места, да је оцењена сва убојна сила, којом ће се поћи на биралиште. Од свега овога посла, најважнији је несумњиво кандидација и утврђење кандидатских листа. По нашем изборном сисгему истицање листа донекле не може да буде неограничено и произвољно. Све је потчињено управи странака, и што саме странке одзберу, утврде, у кандидатске листе унесу — то важи. Било је истина случајева, као н. пр. при изборима 1912 године, да су се у два изборна округа извесни делови једне странке оцепљивали, своје листе истицали и успевали. Но брига за успех, и страх од неуспеха, можда ће и овога пута ућуткати све старе и нове иезадовољнике. Незадовољника ће бити у свакој странци. Код досадашње скугг штинске већине незадовољници се јављају са великог броја „првака“. Сваки од ових хоће да игра прву! улогу, не пуштајући другога преда се, и отуда раздор и тешкоће при састављању листа. Али пошто странка досадашње већине поставља само сзоје листе, без икакве мешавине, то ће она моћи задозољити бар 165 прзака и вероватно! спровести своју кандидацију, и ако не без тешкоћа, које се местимице већ и осећају. Ове ће се тешкоће можда још у већем обиму појавити при утврђивању кандидатских листа удружене опозииије. Опозиционе листе морају (сем неколико изузетака чистих партијских листа) да нађу у одређеном броју. места за све удружене странке, кад за две од њих, кад и за све три. Блиска је претпоставка, да то неће ићи тако брзо и тако лако. Јер, да би једна од удружених страна ка пустила туђег кандидата, мора својега да суспендује. То и суви ше додирује локалне партијске интересе, вређа повлађену сујету раз нпх партијски заслужних људи, од којих неће сваки хтети да ра-! зуме ону 1огсе тајеиг, која је диктовала изборне споразуме у пресгоници. То исто важи и за евеитуалне кандидате једне исте странке. Од оног смањеног броја, треба одредити ко ће у листу, Јер је овога пута, то у толико веће одликовање. А где је онај српски политичар и партизан „из народа", који би се чега било тако лако одрекао у корист трећег а најман»е почасти бити посланик, или бар кандидат? Стоји то, да и у ДОсадашњим изборима нису сем ређих изузетака — продирале читаве листе; али бар су се разне истинске или уображене величине јављале на листама — често пута правећи и формалне уговоре, Докле ће ко од супарника седети
у Скупштини, па после да устуни место другоме. Тако су скупштинска места посталл предмет трговине а к«ткад и узрок велнких конфузија и непријатности за разне парламентарне ортачине. Има ипак и једно добро од овог одабирања. Свака ће од удружених странака морати истаћи што од доброга има најбоље. Наравно — ако, кз напред наведених узрока, могадне и успети у томе, свакојако биће ка зборовима доста надвикивања и цимања и тамо I и амо; јер се мора водити рачуна и о гласачкој маси; шта вреди, у погледу успеха, и најбољи човек, ако маса има свога идола, све и да је он инфериоран, и величина је само по вољи гомиле а не и по стварним личним преимућствима. У томе је погледу физи-' ономија наша скупштине похазивала много недостатака. То су све тешкоће, које ће заин тересоване странке имати да преброде, док судови ударе сзоје печате на свршене кандидатске листе. Па и после тога трагови незадовољства можда ће се осећати, све и да је оправдана претпоставка, да ови избори неће имати нк на једној страни — дисидената. Буде ли их ма где ипак, онда је то знак да је расуло у дотичној странци и да се нема појма о опасности. Јер, по нашем мишљењу.расподела гласачкихснага на две супротне стране таква је, да на свакој страми взља водити рачуна, не само о целом, но и о пола човека. За извесну страну, опасност може доћи чак и отуд, ако се иста лица кандидују на више ме ста. И ако би иста лица била и изабрана на више места, може т.аступити случај, да се код већине уђе у скупштину — са мањином!! Такоће ово! одишњи избори, бар у погледу олозиције, бити једна школа зближавања међу странкама а то је, бар у теорији, један знак напретка, и ако се у практичној политици, од тога, после избора не може много очекивати. □
ПИСМО ИЗ НЕМШЕ. - Оо нашег сталног допчсника У трговачкој комори баварске 1 престонице, питања о трговинским и саобраћајним везама са Србијом, добијају све већу важност, и претресају се често. Чувени баварски дрварски предузимач Штајнбајс, који има у Србији и Босни неколико шумских и рудних објеката, упутио је минхенској трговачкој комори писмо у ком тражи, да настане у споразуму са дотичним владама, да се поправе извесне везе у саобраћају на линијама Тауерн-железнице и јужне железнице у правцима од Асинга ка ЈБубљани, од Штајнбрика до Загреба и Загреба до Београда. Поводом представке ове велике куће, поднео је грговински саветник г. Франкел опширан рефе-
рат трговачкој комори, који саопштавамо ниже у великим потезима у жељи, да му наши меродавни саобраћајни кругови, поклоне пажњу. У Баварској се много жале да је географски положај њен у оквиру великог једкоставног привредног тела немачке царевине, врло неповољан; јер је њена ин дустрија јако удаљена од мора и оскудева у угљену. Но те жалбе губе своју важност, кад су у пи тању привредни односи Баварске са оним страним земљама, на које је она баш самим тим географским положајем упућена. А то су европске јужно источне земље или балканске државе. Сви знаци пока-| зују, да су ове пошле путем консолидовања, и према консуларним и другим извештајима потребе њихове, после рата огромно су порасле, тако да је сад више него икад згодна прилика, да немачка трговина, индустрија и капитали, продру у балканске земље, које морају на све стране да допуњују оно, што су за време рата потрошили. Немачка је истина још пре последњих ратова на Балкану. за кратко време учинила велики напредак у свом нззозу. Тако је н. пр. њен извоз у Србију од 8 мил. у 1906 г. скочио на 22 мил мил. у 1911, дакле за 35° 0 а вероватно и више, јер се знатне количине немачког извоза у балканске земље, уписују у статистику извоза Немачке у Аустрију и Италију. И део Баварске у том извозу, није незнатан, и састоји се: у пиву, бурадима пива, гвожђу, гвожђарији, машинама, порцелану, артији, вуненим штофовима за одело, ћебадима, бојама и хемијским производима. Но Немачка има погодие услове, да још у вс ћој мери развије свој извоз у балканске земље, сад после ратова, који су удвостручили куповну моћ тих земаља. Увоз Немачке из Србнје састо-| ји се поглавито у жигу и другим производима пољопривреде, који се већим делом извозе уз Дунав или од Солуна преко Трста у Баварску. На воденом путу, предстоје паробродском друштву Баварског Лојда велики задаци; ослобођено зависностп од аустријског пловног парка, имајући одрешене руке у погледу транспор гиих олакшица, тарифа, и постигнуће веза са баварскнм државним железницама, оно ће у пловидби крај дунавске обале до Црног Мора, створити сјајне шансе трговини и саобраћају Баварске са Балканом. Али водени — дунавски пут има својих иезгода. Дунав је преко зимских месеци затворен пловидби; а за успешне привредне и трговинске везе између Немачке и балканских земаља неопходно је нужно имати непрекидан, брз и јефтин сувоземни, железнички саобраћај у смислу преставке коју је учинно г. Штајнбајс. Пут од Минхена у Београд нреко Салцбурга — Беча |— Будимпеште дугачак је 1113
км. а онај од Минхена преко Виљака — ЈБубљане — Загреба Београд, 1040 кил. дакле за 73 км. краћи. Пут преко Беча има и ту незгоду, што се у Бечу мора фијакером ићи из западне у државну железницу за 6 круна, а железницом прелазити дотле за 3‘60 круна. Путовање из Минхена ка Истоку има само једну добру везу, а на име: оријент експрес воз, иначе се још из Баварске, односно из Минхена до Будимпеште мора путовати цео дан, а јасно је, да би се пут од Минхена до Београда могао учинити за 16 и по сати, кад би се аусгријска железничка управа могла покренути, да уведе брзовозне непрекидне везе на линији од Салцбурга до Београда. Из овога се види какви би се повољни шанси развили по даљни саобраћај западне Европе у правцу Београда — Ниша и Јегејског Мора. Сад се са О. возовима од Париза до Трста и обратно, преко Салцбурга и Минхена може стићи за 27 сати. Није потребно градити ниједан километар нове железнице, већ само увести повољнији план вожње, па да се постигне првокласна, непрекндана саобраћајна џада од Солуна и преко Београда — Загреба Салцбурга — Минхена и Париза. Овим саобраћајним путем, добила би се по свршетку грађења железнице Пиреус Лариса, најкраћа веза између Атине и Запндне Европе. Сад се врло знатне количине вуне, кожа и других земаљских производа из нових крајева Србије шаљу у правцу Јегејског Мора, и аустријске жељезнице не доби јају тиме ни пару; међутим, кад би српске жељезнице одобриле изузегне тарифе од Скопља и Ниша ка баварским жељезничким станиц.!ма транспорти из Србије у Јужну Немачку, пролазили би преко 900 км. на аустрнјским жељезницама оа Земуна до Салцбурга. Према свему овом јасно је, да исправке у горњем смислу у пллну вожње, могу бити од користи Србији, Аустро-Угарској н Баварској, те би пр томе требало, да се за њихово постнгнуће заузму меродавни фактори тих земаља. Карактернстично је за општи преокрет у погледима немачких привредних кругова, нзјавз г. Фрснкла, при крају свог реферата: „Морам се при крају дотаћи једног моменга, који привидно изгледа да не спада у круг надлежно сти трговачке коморе, пошто додирује вишу спољну политику, али који се мора и у њој претресати, с обзиром на географски положај Баварске. Ма колико било основано то, да Немачка брани сопствене животне интересе, кад њена спољна политика подржава на Балкану под свима околностима престиж и политичку моћ Аустро-Угарске, ипак та савезничка сложност у спољној политици, не сме ићи тако далеко, да се немачки привредни интереси на Балкану,