Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 148

јаче нове лржаве, савршено пропала. грешку на грешку, изазивала је непо- и у Енглеској и у Немачкој Обе су се Принца Вида напустили су сви, па и верење на све стране и код сила трој- силе биле благовремено постарале, да албански националци, за које је принц ног споразума и код балканских држава; у уговору с Норвешком обезбеде своВид стварао себи илузије, да ће они би-, а није успела да с Аустријом закључи јим ратним бродовима право посећити нека централна сила за рад и живот у истини солидан споразум. Ето то су| вања лука норвешких. На тај су наалбанске државе. Јужна Албанија је 1 резултати њене лакомислености и не- чин ове две силе супарнице на мору дним делом већ је у рукама устаника увиђавне политике. „Узмимо једну хипотезу, да Валону

Муслимана. Валона је још слободна, али не зато што би имала само да сеј заузму устаници. Хоће ли је Италија одупре, Јнего зато, што се устаници оставити својој судби? Ако је остави, ли

одржавале и на обалама норвешким свој ривалитет и равнотежу. „Сад је то поремећено на велику ште-1 ту Немачке. још предомишљају, да ли да Је за-1онда није требало и није вредно чи- „Енглеска је затражила од Норвеш-: узму. плашећи се да тиме не изазову| нити толико напора изазивати толику) ке, да се немачким ратним бродовима велике силе или бар Италију, да се мржњу балканских народа и толико' одузме то досадашње право. Та је отумешају оружаном силом. 1 нерасположење у Европи, да би се[ ворена тражња не мало запрепастила Политика Аустрије и Италије мора- створила Албанија; Албанија, која је!меродавне кругове у Берлину, али је ла је да наседне, јер није била засио- требала да гарантује неутралност Ва-[ изненађење достигло врхунац кад је у вана ни на чему. Не ствара се иика-Јлоне, а ова опет са своје стране дај Христијанији тражња енглеска неочекиква нова држава тако олако, нарочи постане једна од чврстих тачака у од- вано брзо усвојена, те је издата забрато кад је она у стању, у каквоме јеј брани слободе Јадранског Мора. Илиј на, по којој немачки ратни бродови не Албанија и кад јој се не да довољној ће ИталиЈа да заузме Валону! да је

снаге и повољних средстава. Не ства- одбрани и да је обезбеди од напада ра се држава без икаква програма за!сваке друге велике силе? Ако би то

измену њеног унутарњег сгања. Не ствара се нова држава но основу споразума о интернационалисању и „пот пуној идентичности гледишта" између Италије и Аустрије. Споразум о интарнационалисању замишљан је суштими истоветан господарству Италије и Аустрије, које су требале да добију доминанган положај, а остале четири велике силе само да потпишу једно дело, које се на крају крајева имало да изметне у чин, извршен искључиво у корист прве две силе. Споразум у погледу „потпуне индентичности гледишта“ — фраза је, која ће остати историјска у смислу „ потпуно ироничном између Аустрије и Италије, зато^ што у место изајамн е помоћи између

наступило онда би то повукло са собом читаву серију одговорности, чији би се компликован крај тешко могао предвидети. „Требало је раније много више раз мишљати и требало је много бољу по

могу више посећивати луке норвешких вода. „Сад је јасно, да Енглеска све поузданије иде дану одсудног решења о превласти на мору. Немачка је изгубила једно право н једну природну операци-! ! ону базу, а уз то је документовано да| је Норвешка отворено пристала на страну Енглеске. Шта Албион даје у иак-

крајности д шавале*'. Хвала Богу те и такви угледни листови, као што је „Кзр. де ла Сера“ увиђају како је оснивање Албаније све досад још увек један — фијзско. Велики губитак немачки. Новосадској „Застави" пишу из Берлина; „Један крупан догађај који се тиче немачке политике и убојне снаге на не варамо, у[

литику водити, те да се не би таквеј наду за то Норвешкој, то се овде у Берлину не зна гтоуздано, али се осећа да је и та накнада обећана на рачун Немачке. „Изгледа да се гамо код нас не може ни да схвати сав значај таквих догађаја, али га ириморске државе врлој добро разумеју, те је оправдана вели-[ ка забринутост која је услед тога на-! стала у Берлину“.

себе у ствари се ишчаурио однос ри-! м0 РУ остао Ј е ’ ак0 се не ва Р амо валства и антагонизма, за који си мо-! с Р пском новинарству можда и незапа-

же слободно рећи, да је и узрок догађаја (побуне) у Северној Албанији у1 СЛ У^ п Р оцењен ^ опште и у Драчу посебно. Наша дипломатија није могла бити лошије среће ни у својим концепцијама, ни у својам делима. „Па шта ће сад Европа да радк?1 Пустити да ствари теку како теку, не-

жен, а свакако не довољно и по за-

„Немачка је претрпела огроман гу битак; претрпела га ја у својој мрна

ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Српски послакик у Цариграду, Г. Јаша Ненадовић, посланик Србије

поглед на могућно је. А да све оне заједно ин- карту, увидеће и лаик, да норвешка тервенишу оружаном силом није им уЈморска обала мора играти значајну у-

рици а без боја изгубивши једну од|У Цариграду, отпутовао је данас на своју дужност у Цариград. Члан добротвор. За члана добротвора Соколског Друштва Душан Силни у Власотинцима,

особито важних позиција. „Ствар је у овоме: „Кад се баци легимичан

вољи. Та фамозна „потпуна сагласност: логу у развитку ратне мрнарице свих

гледишта" иамеђу Италије и Аустрије тако се сјајно показује на делу, да су да су те две државе једна на другу суревњиве и једна другој не допуштају да предузме никакву енергичнију акцију. Међутим мора се нешто урадити. Само

сила, која имају посла у балтичким и северно-немачким водама. А будући судар флота енглеске и немачке управо се тамо и очекује. Та околност, што је норвешка обала зрло важна база за случзј ј ата у.северним мори-

шта? Галијзнска влада је гомилала мг, уочена је врло правилно и сдавно

уписали су синови пок. Илију Краин-, чанића бив. трг. са улогом од 100 дин. ( Вечан помен нека је покојнику, а\ синовима његовим биће благодарни; млади власотиначки соколи. Посланичне кандидаиије. Самостзлни радикали имали су прек ! синоћ конференцију свих квартовних'

пододбора, на којој је требзло извршити избор кандидата за посланике у Београду. По предлогу г. Јаше Продановића конфереиција је решила, да се избор кандидата изврши, кад се. г. Љуб. Давидовић врати с пута. Г. Давидовић ће, по свој прилици, бити носилац листе опозиционог блока у Београду. Кандидагска листа опознционог блока за округ ужички утврђена је овако: 1. Михаило Живковић, директор гимназије из Ужица, сам. радикал 2. Љуб. Ђерасимовић, адвокат из Ужица, народњак, 8, Милан Јокић, трг. из Раче, сам. радикал, 4. Радоје Јовичић, т/)г. из Пожеге, напредњак, 5. Радомир Миловановић, земљоделац из Радобуђе, сам. радикал. Први квалификовани је г. В. Савић, инжињер из Београда, а други г. Д. Јокановић, адвокат из Ужица, народњак. Окружни радикалски збор биће у Крагујевцу 15 овог месеца. Радикална листа за округ смедеревски утврђена је овако: г.г. Љуб. Јоваиовић, Министар Просвете, носилац листе; други Ж. Тајсић, трећи Живота Лукић, четврти Миленко Степановић и пети Михаило Савић. Први квалификоцани је г. Драгомир Јанковић, секретар Народне Скупштине, а други г. Милован Ристић, професор. Трговинска агенција у !У1илану. Г. Министар Народне Привреде одлучио је, да се у Милану оснује централна трговинска агенција за северну Италију и за шефа те агенције поставио је Јакова Алфандари, трг. агента. Привреда у новим крајевима Г. Миливој Савић, инспектор Министарства Народне Привреде, написао је, са великим познавањем привредног питања нових и старих области, врло интересантно дело „Занати и индустрија у присаједињеним и занати у старим границама Краљевине Србије.“ Дело обухвата стање заната и индустрије у новим и заната у старим крајевима. Цело дело подељено је: 1. На излагање привредног стања у Новопазарском Санџаку 2. На привредно стање у осталим варошима нове Србије. 3. Домаћа индустрија. 4. Риболев у Охридском Језеру. 5. Стање занага. 6. Стање индустрије и индустријске политике. Печалба. 7. Стање заната у старим границама.

од Леона Смита превео

М. И. Ђукнић (8) Велика привилегована банка потпомаже боље од многобројних банака формацију мегалног резервоара, који попуњава евентуалну недовољност извора других кредитних завода колико за унутрашње, толико и за спољашње потребе, под утицајем неповољног берзанског курса. О томе се заузимао Стуарт Мил, одричући да су енглеске банке проузроковале зло, за које су оптужене својим претераним емисијама. У сваком случају треба, ја мислим, желети, да увек постоји такав велики завод као што је Енглеска Банка, који би се од осталих завода разликовао у томе, што би он једини био дужан да плати своје новчанице у злату, док би други заводи могли плаћати своје новчанице новчаницама централне банке. Мета те одредбе била би, да се добије одговоран завод, чија би дужност била да чува довољну резерву, како би се могло одговорити свима траж њама, које се могу усвоје време пред-

видети. Бацајући ту одговорносг на ске банке долази се до тога, да се ии једна не сматра за одговориу, или ако се дејство одговорности осети код једне резерве других банака су мртав капитал, који се може сматрати као изгубљен, а та се незгода може одбећи дајући банкама право, да плаћају у повчаницама Енглеске Банке.“ (*) Истина је, такође, да је једна банка кориснија од многобројних бапака зато што може рачунати на државну помоћ. предузимају се многе изванредне мере у њену корист, кад не може сама да се извуче из послова. Али треба узети у обзир, по којој се цени добива та помоћ, о чему ћемо ми сад и говорити. О савезу интереса са државом. Држава, која уступа једној банци привилегију емисије, може од своје стране изискивати услуге, које не би могла тако лако добити од многобројних банака. Та је цена престижна и кредита, које набавл>а монопол. На тај начин утврђује се између државе и банке веза интереса и финансијских послова, које ћемо испитати, да би могли ценити вредност и дејства те везе. Има случајева, где помоћ једне банке (*) Ргјпг1ре$ Д' бсопошје роИ^це, I. II. р. 211.

нема ничега неоправданог. Ако треба помоћи државу у трговању њених зајмова, да покрије извесне издатке, очекујући улаз пореза или да олак ша своје благајничке операције, онда то не представља никакве незгоде, због којих би се од тога требало уздржати. Корисно је да држава може потражити помоћ једне банке; кад је позвата да се брани против спољашњег или унутрашњег неприја теља, или да поправи какву велику недаћу, а кад не може набавити за се потребне изворе помоћу пореза или јавног зајма, Објекције постоје‘онда, кадти односи прелазе мере. Државе примају од банака цео капитал или један део тога кагжтала, а њима дају у размену хартије од вредности. Доцније, банке имају потребу да се обнови њихова привилегија и добивају је, ако додаду нову позајмицу првобитној позајмици, а имајући потребе од благонаклоности њиховог лужника, они не и зискују исплату њиховог потраживања. Позајмице те врсте двогубосу примамљиве за државу; оне или олакшавају да могу лакше извршити оно што желе, а, осем тога, „поштосе са вредностима тих потраживања, као што је казао Ж. — Б. Сеј, не може чинити употре-

ба, то оне не могу ући иа трг, то јес т у Берзу, да конкуришу са вредностима других поверилаца. Те вредности не повећавају понуђену количину других берзанских вредности и, према томе, оне не потпомажу да се те берзанске вредности побијају. Државе имају великог ингереса, да се обавезнице њиховог дуга не побијају; то њима служи, и ако може бити неправедно, као мера поверења, које им се даје*. Још се догађа, било у рђавом финансијском положају, било за време рђавих околности, да државе, у место да емитују непосредно папирни новац,зајме од својих привилегованих банака новчанице и ослобођавају их од обавезе да исплате новчанице металиим новцем, кад им се поднесу на исплату То средство има врлз рђаве последице. Банке могу најбоље видети, да ли су њихове емисије сувише јаке онда, кад новчанице долазе на исплату, а државе су наклоњене да умноже новчанице. Врло је ретко да поверење не опада и да новчанице сачувају своју номиналну вредност у односу према племенитим металима. Кад је једанпут уведен принудни курс, тешко га је укинути. (Наставиће се). * Соигк <Ј‘ есопош!е ро1Шцие, (гоМегое рагНе сћар. XIX.