Učitelj

·

о

Дити, нешто основати, што би давало могућности учитељима за извршење горњег задатка. Зато јој је њена идеја увек без живота, без практичности, без икакве вајде по школу и народ. Кад је учитељ у оваким околностима, он пре мора деморалишући да угиче на децу и околину у којој живи, но да одговори захтеву педагогике. Но ко има на

уму ону велику корист, коју може да.

да права основна школа својим будућим грађанима, тај неће ни мало живети у чамотињи и самоћи, већ ће порадити да школа и њена душа учитељ не буду забачени, остављени слепим случајевима, као до сада, још ако је убеђен да од запуштене стољашње стране школине и самог учитеља неће школа доносити никакве вајде народу.

До сада нису могли учитељи да тако јако утичу на ббљитак школе, јер су се, као сами, једини у гомили других необавештених људи, — — људи, којима није уминтересу школип напредак губили без икакве помоћи школи, Тако не може да буде са удруженом снагом. Она ће увек моћи својим договором тако да упозна и аналише до крајњости потребе и штете школине и својих задругара, да ће из тих резона увек тачне закључке имати, против којих би мучно ко наводио против разлоге, већ на које мора сваки да рачуна. Овим ће се постићи двоје. Прво, више ће се водити брига о сметњама, које не дају могућ_ ности учитељима да одговоре своме великом задатку у друштву, а друго подићи ће се њихов углед, који је толико исто потребан школи и околини, колико храна, и пиће организму. Без овога је говор о учитељевом примеру само апстракција, Зато је и дужност удруженом учитељ-

ству, да укупном снагом води бригу о свима сметњама школиног м учитељ. ског нашретка. Доста су се други, позвани и не позвани, бринули о школи и учитељу. Време је да и учитељи самио своме послу „мисле и раде; да једном и они стану својом снагом на браник школског рада, школске будућности.

ПРЕ

Задатак је школи да развија будуће грађане у Физичном, умном и мералном правду : „да их развија да буду здрави, снажни и способни за физични рад и напрезање; да им да општа знања из свију грана наука, које су нужне за познавање природе и друштва у коме живе, а специЈадно знање за радње које раде или које ће тек радити; да развија поштена осећања, љубав према људима, да их навикава, да живе и раде у друштву и за друштво и још да у томе налазе себи задовољства.“ То су добра на која мора школа да утиче, да их развија и пренаша у живот, јер је тек онда народ срећнији, у колико су у њему развијенија ова добра. Па кад срећа, напредак и благостање народа зависи од тога, да лису школе тако уређене, да преналпају та добра и да, учитељи — те душе школине — утичу на горњи заДатак онда и учлтељ, који базира на таком развијћу човечанства, који познаје скроз његова потраживања, кроз кога веје слободан дух без икаквих заблуда, предрасуда и неправичности, који тражи начине како ће све то да развија у деце на мио начин, да би школа била кућа која интересира, која, спрема за живот, а не кућа у којој се само прети, казни и застрашује — онда

је и учитељ прави учитељ, који поу-