Učitelj
саставци, разговор стварају васпитачу и наставнику чисто поље од застарелих начела, идеја а уводи у сверу која ревидира, поправља и која доводи рад у хармонију. Зато је чотврта дужност удружења да помаже личну наклоност своји чланова, трема школским предметима, у корист напретка књижевности осн. школа.
Ово су, у главноме, побуде, које су руководиле неколико овдашњих учитеља, те су се својски — не гледећи много ни на какве сметње — заузели, да се давнашња жеља учитеља испуни, Њима је — као и онима, који су се братски заузели и одазвали — јасно као дан, да, без удружења, које води овакој идеји, а потекло из ових пот-
реба, нема напретка школи и учитељу. (Не помажу „практична предавања“ у Крагујевцу, Нишу и Пожаревцу). Али нека нико пе мисли да је све учинио, ако је члан удружења. Не. Он мора тек онда да је усталац, да с вољом прати књижевност и води рачуна о свима појавима и узроцима, како у односу на школу и учитеља, тако и на дечију разлику по природи, да свакад долази на збориште, јер ту ће чути све што не може у школи, нити ће моћи то купити књигом ни од људи који га опкружавају. Само ће тако дуго живети „Учитељско удружење,“ и доносити богата плода, како школи и на| роду у коме је, таки и сахом учитељу.
51
ШКОЛА
с
Школа је једна друштвена установа, којој је задатак да у народ распростире знање, које је потребно околини у којој се налази. Другим речима, наше школе, н. пр. требало би да дају такво знање, које је данас потребно нашем народу у Србији. А пошто је наш варод готово сав сељак
"|, делокулног становништва — и пошто је томе народу прва потреба, за данас, да подигне своје материјално имућство, то би наше школе требало да дају знање, које ће припомоћи да се подигне и унапреди земљорадња код нас. Али од тога нема ни спомена! Наш народ, поред свију
И НАРОД '
наших школа, стално пропада материјално (као што сведоче званичне ци-
Фре), и онда није ни чудо, што сељак давање детета у школу сматра као и сваки други притисак од стране државе.
Истина се не да сакрити! Све наше школе, целокупна наша школска система удешена је за ',, целокупног становништва. Народног живота школа се и не дотиче. Разуме се да целовупни тај школски систем издржава народ, али, опет зато, од свега тога он нема никакве вајде! Мучно је признати да је тако, али — нема се куд; истина ова, ма да је веома Фатална, тако је очевидна, да је мучно спорити против ње. —