Učitelj

мљорадник = то јеу Србији народ „по превасходству.“ И тај народ од неког времена стално пропада, пада. све ниже и ниже, и материјално и морално. И ако сеоће да подижу школе за тај народ, онда треба установљавати такве школе, које ће помоћи да се тај народ материјално подигне, јер ма еријално је благостаље основ и просвети и моралу.

Али да ли народ наш баш збиља пропада ' Да би доказали ово, нека, је дозвољено да наведено неколико чињениница, које сваки народни син треба добро да проучи.

1. Земљорадња наша непрестано дпада. — На један милијун становника извежено је кукуруза у стране земље

1885 године — 100,025.000 ока, а

1865 . 99,896.300._,

Као што се из овога види, производња кукуруза — готово важнија цоловина наше земљорадње — стајала. је боље, напреднија је била у првој половини овога века, но сад што је. Мучно је признати да је тако, али нема

се куд — цифре не умеју да лажу. 2, Исто тако сточарство наше опада. — Да наведемо неколико Фа-

калта. За време од 7 година (1858 66) смањио се број коња у опште са 80", а ајгира је и са 407, мање. Године 1859 било је у нас двоином више бикова, него 1866, а. по неки округ, као

што је алексиначки, није задржао ни шестину. — Говеди у ошште (волови и краве) за то је време нестало са 189. | — Вепрова је за исто време нестало са | 569, (време од половине), а готово то- | лико исто и крмача. | | је нестало стоке, који је главни предмет |

наше извозне трговине. — За 20 го-

Дакле највише

дина (1846—66) број коза је стао на половину. Међутим коза је сиротињи све и сва, управо оно што је газди кра-

ва. — 1959 године било је на хиљаду душа по 158 кошнице, а 1966 године само 8%. — Али не само по броју, већ и

у самој вредности стоке огледа се велико опадање. Године 1859 долазило је стоке на хиљаду душа у средњу руку по 6982 дуката, а 1866 г. само 6009 дуката, дакле 923 дуката мање. — (Ове цифре, а и остале што се овде наводе, повађене су су из књижице: „Наш економски положај, од Т. О. Издаље „Самоуправе.“ Београд, 19817

Отвар је очевидна. Земљорадња и сточарство — управо сва наша производња — стално опадају. Ми истина, у последње време, напредујемо у погледу политичком, просветном и општекултурном, приближујемо се оесталим цивилизованим народима, али имајмо на уму! — сав тај напредак тиче се само оног вршка на пирамиди, оне једне десетине, која живи на рачун осталих "|, народа. Масе народа сав се тај напредак и не дотиче Шта више, сеоски свет како које године све мучније живи. Темељи пирамиде непрестано се подроњавају. Да, ли је и врху сигуран опстанак % Вреди мало повише о овоме размислити.

8.) Варошањни су, у опште, три пут богатији 04 сељака. — 1868 године процењивано је у Србији све непокретно имање, и тада је запажен један појав, за нас веома важан. На 100 варошана долази 4200 дуката, и на 100 сељаки — 1600 дук., дакле готово три пут мање. Али ово је само према, процени непокретног имања. Али кад би се могло оценити и сво пд-