Učitelj

84.588 породица по један плуг (или |

ралицу), а 185.841 породица није имала ни једно ни друго; и, на послетку,

144.840 породица по 3 веда, а 75.199.

нису имале ни једнога.

Ове званичне цифре, ако су само потпуно истините, казују велико зло. Оне су тако јасне, да коментара не траже. Па и нека је погрешка нека, место ', нека дође '], или ', па опет је то зло. То значи да та трећина или четвртина нема ни земље своје, већ живи од своје две руке, радећи на поле туђу земљу или под најам; то значи да се у нашем народу у велико развија пролетаријат, у пуном смислу речи; то значи да ми (или тачније: "|, целокупног становништва, сељак) стално пропадамо економски. Да, наш народ

опада, и то не само материјално, већ

и морално. Сељак види како онај који гледа само да „ћари“ што више, боље пролази и угодније живи, но онај који непрестано ради. Тај пример рђаво утиче ни сељака. Оно што је у његовом животу главно — рад — он сматра као нешто споредно, и гледа више да се користи продавањем и куповањем, преваром каквом и. т. д. Меана и меански живот само потпомажу тај правац. Резултати су свега тога: све већа деморализација, одвратност од рада, тежња да се помоћу какве шпекулације живи, опадање у погледу материјалном, ширење пијанчења и других рђавих навика, једном речју: пропадање у свима правцима, пропадање на све страцен - 2. +

28

Истина се не може сакрити. Наш народ про јада, материјално и морално, Ако се зло оће да лечи, посао ваља предузети што пре. Али како да се излечи зло 9 Целокупна државна, организација треба да се ради те цељи построји. Овде ћемо да говоримо само о уређењу школе.

Па какве треба да су „народне школе,“ те да користе овој маси, ради које се — као што се вели — и поДигнуте # Овде пре свега ваља имати на уму, да је материјално благостање основа за просвету и морал. Ширити просвету у народу, који је оголео и све више постаје пролетар — јесте очевидна бесмислица. С тога је на првом месту нужно, да се такав народ материјално подигне. Тој дељи треба да служе и народне школе.

Другим речима, нашем народу су данас потребне среске, ваљано уређене ратарске школе, у којима би се практички давала обука у свима сеоским

| пословима. У те би се школе ступало

из сеоских основних (дворазредних) школа, а по варошима основне би школе биле потпуне — са шест разреда. На реду је да говоримо о свакој од ових школа појединце. Прво ћемо говорити о сеоској основној школи, у којој ради само један учитељ; за тим ћемо изложити како треба да су уређене среске, или ратарске школе: и на последку ћемо говорити о варошкој, или потпуној основној школи.

ВАСт

(НАСТАВИЋЕ С)

ма