Učitelj

та школа била. Ми сад ту погрешку увиђамо и гледамо да је како тако изгладимо, како она неби и даље показивала своје штетне последице; а признајемо, да би боље било да у почетку није тако рађено, па макар и немали оволики број школа, колико их сада имамо.

Таква би се иста омашка учинила, ако би дали једноме учитељу који ради са више разреда, већи број ученика од 4#5 или ономе, који ради са једним разредом, више од 65 ученика.

Ко није био у школи, да види 6Олика је то гомила 60 или 80 деце, тај не може разумети, како је тешко и скоро немогуће радити с толиким бројем ђака. Истина овим се хтело да се подмири једна потреба с друге стране, а то је што нема онолико наставника колико ће нам требати сад при увођењу овога закона; али ту би се опет штетовало с једне стране, колико би се па другој страни добило. Имати три разреда са 60 ђака, ту је апсолутно немогуће постићи какав успех. Јест, истина, ту би учило 60; а не 45, као што ми тражимо, али ни један не би научио онако како треба да се научи. На тај би начин много већи број омладине прошао кроз школу, али школа не би била у стању да да својим ученицима оно рад чега су ученици у њу дошли. Можда ће се ко год позвати на средње и више школе, где често број ђака у појединим разредима премаша и оне цифре, које се овим предлогом закона траже, па ће питати: за што се тако не може довволити и у основној школи Оваква питања стављаће само они, који не знају ни мало законе по којима се дух

ученицима у средњим и вишим

дечији развија. Са свим се на други начин и у другом облику даје знање ШЕОлама, а на други начин то бива у основној школи. У средњим и вишим школама наставнику није ништа друго

потребно за успешан рад, до једино,

да његовим ученицима буде свако предавање разумљиво и јасно, и да је према њиховом духовном развитку одмерено. У основној школи то није довољно; овде има још много којешта да се учини, па тек онда може бити говора о успеху. Учитељ истина предаје свима а, не сваком поједином, као иу средњим и вишим школама, али, учитељ мора,

"цело предавање са сваким појединим

учеником прећи, поновити. Не буде ли тога, онда насигурно нема, никаква успеха. У крајњем случају свако предавање треба да понове бар половина, ученика, ако се мисли на ма какав успех. За шта ово мора да буде у основној школи лако је разумети. Дете у основној школи пре свега нема потребну количину речи да искаже своје мисли, а друго нема оне лакоће у склапању речи у реченице, коју имају ученици у већим школама. Дакле, у основној школи није довољно само добро удешено предавање, већ се мора свако предавање и са сваким појединим учеником прећи; а то се мора чинити с тога, што ученике у основној школи треба учити и говору и 'навикавати их на правилно исказивање мисли; а то у вишим школама отпада или се знатно смањује. Сем тога овде морамо нарочито имати на уму то, што у основној школи ради један наставник све предмет и тоу сва три разреда, а по негдеину 4 разреда, док у вишим школама скоро 6,