Učitelj

за сваки предмет има и нарочити наставник. Колико је тешко радити са три разреда а са оноликим бројем ученика (60) као што се тражи предлогом, најбољеће се видити, ако сво време учења распоредимо на све предмете и ђаке. То ће нам најбоље показати, какав успех у таквој школи може бити, где један наставник ради са три разреда, у којима има 60 ученика. Ево тога рачуна : У; 1 разреду предају се 4 главна предмета, у П. р. да узмемо опет само 4. у Ш разр. 6 предмета, (јер сваки се предмет мора предавати засебно у сваком разреду). Недељно има 28 часова. % то значи на сваки предмет, с једног на други, долази по 9 часа или 120 минута. Према томе на једног ученика долази недељно по два минута времена за сваки предмет. Сад узмимо н. пр, читање које се мора предавати у сва три разреда основне школе. Ми питамо свакога да нам каже, је ли могуће научити једног ђака да чита правилно и са разумевањем, кад такав ђак чита само два миниута недељно!! пред својим учитељем. Овде одговор долази сам по себи. Друга би ствар била кад се неби морало са сваким учеником појединце радити, али то баш и јесте главна тешкоћа, у основној школи, која у старијим школама, ишчезава.

Џрема свему што смо довде рекли о броју ученика у основној школи ми држимо, да ће школа боље резултате показати, ако се узакони. 48 у 'школама 2де један учитељ ради са виле разреда, број ученика несме бити већи од 45; а у онима, где сваки разред

има свога учитеља, да несме бити већи од 65. | __ На послетку и овде се морамо још обазрети опет и на то, што ми тражимо од учитеља успех врло добар 'т одличан, па да може добити после 4—5 година 250 динара повишице; а не задовољавамо се ако му је успех само добар. Дати учитељу три разреда са 60 ђака то значи, ставити га у такав положај да и поред најодличнијег и најприљежнијег рада, не може никад добити ону „огромну“ повитицу Од 250 динара.

Већ о хигијенским равловима не ћемо

| ни да говоримо; они суи сувише ја-

сни за свакога, когод је видео бар пет наших школа. А то су оне исте школе у којима ће некад седети и преко 60 или 70 ученика. Па баш и да су нам за толику масу деце спремљене и направљене школе, опет остаје још доста хигијенских разлога који се толиком згомилавању деце у једну собу противе.

Сад да пређемо на члан 28. који вели: „Учитељи су дужни у цркви певатц недељом и празником. Потребњи прописи о томе ч у опште о идењу у жркву ученика издеће се у споразумљењу с дутовном влашћу.“

Ово је један, по нашем мишљењу, од оних чланова овога закона, који ће имати врло јаког уплива на успех школе а и на положај учитељски, и с тога, је потребно да мало опширније о њему своје мишљење кажемо.

Још у прво време нашег школског живота, кад су поједине општине саме себи узимале каквог „писменог“ човека ва учитеља; док старање о основним школама и не беше узела са свим у