Učitelj
11188
мио све дотле докле га није одвео до лекареве куће. Кад су дошли тамо, он да он лупи шапама у врата те отвори врата, па онда гурне оног болесног пса у нутра а он се врати. Кад чује лекар лупу, он брзо истрчи и виде оног болесног пса у собу, а опази и оног пеа, што га је довео, па се онда сети да је то онај пас, кога је он бно излечио, и који му је сад довео и овог да га излечи. Те тако лекар излечи и овог пса, и пусти га. Дакле видите децо, како је пас добро упамтио, који га је излечио, па био паметан, те одвео и свог друга да га лекар излечи.
Ко зна лепо да исприча ову причу.
Пазите, да вам изпричам још једну лепу причицу о једном другом псу.
У једном селу живео је један сиромашак. Он није имао пи земљу ни волове, ни кућу, па зато се погоди код једног газде, да седи у његовој воденици (да му буде, воденичар.). Имао је само жену, једно дете (тодко колико је Н.) — једнога пса. Више воденице била је преко воде, („јава“) једна стара ћуприја (мост). Једног дана отидне дете млинарево, да се игра око воденице, па отидне до тога, моста, а заједно с њим ишао је и пас. Наједаред угледа то дете једног лепог дептара с оне стране воде, па појури одмах да га увати. Он је трчећи, све гледао у лептира, да га неби изгубио, а није гледао пред ноге, па за то се сапдете баш кад би на мосту -- 0 једну греду и паде у реку, и потону. Кад виде то пас, он одмах јурну тамо и скочи у реку, па се вагњури, па кад нађе дете, он га ухвати зубма за појас (преко средине) и извуче га на обалу. Дете је још било живо! онда пас отрча код газде, поче да скаче око њега, ухвати га, за чакшире, и поче да га вуче, Газда га одгура, но он се опет поврати увати га на ново, па га поче вући. Газди беше чудно, за што га вуче пас, па пође за њим, да види шта ће. Пас га је водио тако до моста — до детета, па га пусти. Кад човек виде дете све мокро, он се упропасти, и пошто подиже дете, и пошто се оно мало
освести, онга запита, шта је било с њим. Дете мусве исприча : Како је пало у реку, и како гаје пас њихов избавио, Тада се 10век сети, за што га је пас вукао, па се помоли Богу, и заблагодари му што му је дао тако доброг и паметног пса, те му је избавио дете од смрти; па он отиде са дететом и псом патраг у воденицу.
Ко зна да ми ово лепо исприча.
Из ових прича виделисмо како је пас паметан. Има још много прича о псима у којима се казује, како су пси паметни: могла би велика једна књига да се напуни тих прича ИМ ви сте сами видели како су пси паметни. Знате л' како пас, кад иде с човеком па дође до раскршћа — стане. и окрене се ка "овеку. Само још да уме да говори, он би рекао : „А куда ће мо сада“. Али он не уме ла говори. већ чека свог господара, па где он пође, тамо иде и пас.
Ми смо мало пре рекли да је пас највернији човеку, од свију животиња Пазите сад да вам испричам но о томе једну причицу, из које ће то да видите, како је 1 пас спасао живот свом господару.
У једној вароши живео је 1 ботат човек, који је трговао са свињама. Једног дана добије он писмо од неког његовог побргтима из друге вароши, а у писму му побратим паше, да одмах дође код њега, ер има неки врло важан посао с њим да сврши. Та варош у којој је живео његов побратим, била је далеко 1 добар дан од оне вароши, у којој је живео овај трговац па за то он пође рано у јутру, да би таман у вече стигао код побратима. Кад је било око подне, он је баш продазио кроз једно село, у ком је живео неки његов добар пријатељ. Кад га опази пријатељ, он навали па њега да остане код њега на ручку никако друкчије. Тртовац му је говорио, како он има да путује данас још 85 сати, и да мора да стигне, па _ вели — ако останем сад код тебе, ја ћу се забавити, па нећу моћи да стигнем. Но пријатељ га никако не пушташе. И тако на послетку. трговацмораде остати, да учини по вољи пријатељу. Ту изнесе“