Učitelj

правне групе паука (апстрактне, апстра- | геологија које се олет деле у лаље и лаље

кично — конкретне). У свакој групи има наука општијих од мање општих т.ј. таквих група, које се односе на 1) све факте (општије) или бар па велики део аката, и 2) на групе које се занимају са фактима мање општим (у малом броју). Класа наука апстрактно — конкретрих, и она уз конкретних лају материју класи амстрактних ; класа конкретних даје материју апстрактно —- конкретним. Две прве класе јесу оруђе за трећу, прва за другу, али никаква теорма друге и треће не може да буде кључ за разрешење проблеме из прве класе наука, а још мање да која теорема из треће буде кључ за разрешење проблема друге.

На реду је да искажем своје мишљење о овим двема класификацијама.

Сматрам да је основпа Контова мисао о класификацији истинита, јер систем изучавања путем који она показује јесте непосредан пут којим се долази до правилног појимања друштвених и природних појава Логичка зависност наука потпуно је тачна и права изглед њезин даје се представити једном беспрекидном више правом но кривом линијом. Овакво је појимање реда ствари и појава нужно, јер је најпростије а и питања о логичкој зависности наука постају простија. Спенсерова тежња да науке постави у ред који личи на дрво с гранама, далеко је неостварљивија, јер се у изучавању конкретних наука човек увлачи у испреплетане одношаје без јасног разбора о актима. Класификација тога философа савртенија је као што је храст (који се пружа па све стране са својим гранама) од праве (код које преовлађује један правац, правац у дужину) Па и опет при изучавању наука и по његовој класификацији мора се ићи путем неиспреплетаних одношаја но Фигурпо говорећи бар по кривој линији. На пример. Науке Фактора по Спенсеру, јесу Физика, Механика и Хемија које нека представљају стабло од дрвета наука којим је корену логици и математици. Из тога стабла избија грана „механика неба“ а друга грана

гране и гранчице. Дакле идући. путем кроз физ. мех. и хем. нанлазимо па раскреници где се одвајају путеви из којих се да саставити „линија изучавања“ (да је тако назовем) која у крајњем случају представља криву линију. Разуме се да код Спенсерове класификације видимо и већу узајамност наука што се наоде на равним гранама општег стабла, али то се опажа јаспо тек онда кад се целокуипо дрво наука појими, где се види да је то један, тако да се изразимо, живи сочан организам.

Мени се чини да би и Конт могао саставити такву класификацију наука као и Спенсер да је само имао веће знање у биологији, а нарочито ако се сетимо пребацаја које је сам себи учинио. Можемо рећи да му није било ни могуће према ондашњем стању наука, док су мисли Фон. Бера о развићу организама код Спенсера биле моћно оружје покрај знања математике, изике, механике (он је свршио инжењерски курс кад је почео Философисати) у изналажењу и систематисању реда природних и друштвених појава.

Још две три речи о Спенсеревој класификацији Он прпбацује Конту што се везао за лотичке Форме при класи. наука као какав метафизичар, међу тим ако се ијоле узме на ум целина коју представља. његова класификација, онда се код њега окивање у логичке Форме још јаче покавује. Ми мислимо да су ти окови заиста, нужни и оправдани циљу да се економише умна снага при залобивању нових и нових истина. Само метафизичке спекулације окована у логичке Форме а лишене на) чне основе могу да претрпе такве пребацаје али за ову врсту спекулација као што је класификовање свију наука ти пребацаји отпадају. Управо довољно је у овом случају позвати се на трајашпе оспове сувремене Философијс и они отпадају на мах.

Сад да речемо коју како се слаже развиће наука према класификацији.

Зашлн бисмо далеко с пута кад бисме морали улазити у историју развитка 10-