Učitelj

7217

дев. Што је могуће више тих придева написати на табли.)

Шта је казано овим речима за ђака (Казано је какав је ђак.) Је ли ђак лице или ствар (Ђак је лице.)

Какав може бити шећерр (бео, црн, црвен, плав, жут, сладак, крупан, ситан и т. д. И то написати.)

Каква може бити паприка>2 (зелена, жута, црвена, ситна, крупна, дугачка, шиљата, завршкаста, затубаста, мала, велика, љута, блага, кисела, сува и тТ. Д.)

Какво може бити дрво (велепо, жуто, високо, нпско, лиснато, голо, тупље, родно, криво, право, извијено, рапаво, глатко, испуцано, окресано, гранато, чворновато ИЕ Ло)

Шта смо казали за шећер, паприку и дрво (Казали смо какви су.) Јесу ли то лица или ствариг (ствари).

Видите, пре смо све бирали речи које су имена лицима ни стварима, и те смо речи назвали именицама, а сад смо изналазили речи, које нису имена лицима и и стварима, ђећ које казују каква су лица и ствари. Упамтите: ове се рези не зову именице, већ аридеви.

Пазите даље!

Маја те ова школа" (општгенска.) Чиј је ово пропис (Стојанов. Чија је ово

књига р (Цветкова.) Чиј је овај перорез 2

(Станков,) Чија је ово земља у којој ми, Срби, живимо 2 (српска.) Чије је. ово пољер (сеоско) и т. д. И то написати.

Шта казују ове речи: општински, Стојанов и т. д. (Казују чије су те ствари.)

Мало пре рекосмо, да се све оне речи, које казују какво је што, зову придеви. Запамтите сад и ово: и ове речи, што казују чије је што зову се придеви. Ко би сад умео да каже, које се све речи зову придеви 2 (Придеви се зову оне речи, које казују какво је што, или чије је што. Ову дефиницију утврдити пропитивањем.)

П. Подела. у Замислите сви по један придев, који казује какго је лице! (увек у ретеницама.)

Замислите сви по један придев, који зује каква је која ствар! Замислите по један придев, који казује чије је што!

Сад сте видели како сви придеви нису једнаки: једни казују ка«ва је која ствар или лице, а други казују чија је ствар ли лице. Запамтите дакле: Они придеви који казују какво је што вову се каквоћни придеви (или: прпдеви који значе каквоћу), а они придеви, који казују чије је што, зову се присвојни придеви (или: прилеви за присвајање.)

Ш. Родови.

Какве је боје овај лист» (Лист је зелен. Написати.) Хоће ли се нето тако рећи и за траву: Трава је зелен (Казаће се: трава је зелена.) Како ће се рећи за поље 2 (Поље је зелено). (Ове три реченице написати па табли.) Јесу ли једне боје

и лист и трава и поље 2 (јесу). А да ли

се за све подједнако каже» (да лист се каже зелен, за траву зелена, а за поље зелено.) –

Какве је боје лимунг (жут. Какве је боје поморанџар (жута). Какве је боје злато 2 (жуто.) (Написати и те одговоре у реченицама на табли и на горњи начин пропитати.) То треба продужити ис другим придевима: снег је бео, хартија је бела, платно је бело п т. д. Р

Код су рода именице : лист, лимун, снег (мушког).

Ког су рода именице: трава, поморанџа, хартија 2 (женског).

Ког су рода именице: поље, злато, платно (средњег.)

Могу ли имепице: лист, лимун и снег бити још кога рода сем мушког (не мову). Могу ли бити код другог рода осим женског ове именице: трава, поморанџа, хартија 2 (Не могу.) А могу ли бити другог ког рода осим средњег ове именице: злато, платно, поље 2 (Не могу)

- Да ли има икоје именице, која би имала

сва три рода: и мушки и женски и ередњиг (Пема таквс именице, Сне именице

у