Učitelj

259

ност срећнијих и целисходнијих односа | онај ступањ хладноће који се природно |

међ родитељима и децом.

„Али шта да се ради у случајима озбиљно — рђавог владања (“ — запитаће неко. „Како да се тај метод проведе у случајима лагања, суровог поступа':а међ браћом и сестрама, у случајима узајамног оговарања и 06лагивања #“

Пре но што одговоримо на та питања, да размотримо неколико Факата, који ће нам ствар објаснити.

Један од наших другова, живећи у породици свог“ зета, примио је на се ла васпитава два детета мушко и женско — у истој кући. Он их је васпитавао у духу спомињатог метода, не на основу неких закључака и нарочитих разлога, већ више по природдној склоности својој. Оба детета били су његови ученици у соби, а другови

ван дома. Сваки дан они су га пратили

у његовим шетњама, заједно с њим проматрали и испитивали биље, пазили кад је он говорио о поједином биљу, и тако су увек налазили задовољство и вајду у његовом друштву. Једном речју, у погледу моралног васпитања, више им је он био родитељ, но рођени

отац и мати Казујући нам резултате | свега тога, он, међ осталима, прича за. | "рђаво учинио, он постуџа с њимаи

овај пример. Једног вечера затреба му "ствар, која је била на другом крају куће, и он замоли дечка да му лонесе. Овај, јако заинтересован неком игром, изрази — против обичаја — да му није по вољи да то учини, управо откаже услугу, Он не хтевши да принуђава, донесе сам што му је требало. Мало доцније, дечко приђе с обичним предлотом, да се мало прођу; он 03-

биљно откаже показујући баш тиме.

пробудио у њему, и на тај је начин учинио, да дечко осети неопходне последице свог владања. Другог јутра, кад је устајао, он чује пред вратима нов глас: дечко му носи топлу воду за умивање. Разгледавши у соби, шта је још потребно, он викну: „теби требају ципеле,“ и потрчи да их донесе. Тим и другим путевима, дечко се старао да заглади свој преступ. Услугама, које нису тражене старао се да постигне заборав о неучињеној, отказа ној узлузи. Боља његова осећања одржала су победу над рђавим осећањима. А пошто је једном сам осетио и увидио, шта значи то лишити се те дружбе, он ју је после још већма денио, кад ју је поново заслужио.

Тај је господин сада сам отад, ради по томе систему и налази, да се њиме потпуно постизава цељ. Он је збиља друг својој деци. они жудно очекују вече, јер је тада он с њима; они од свију дана нарочито воле недељу јер је тада он цео дан с њима. Користећи се потпуном њихом поверљивошћу и љубављу он налази, да прост израз одобраван а или неодобравања има, огромног уплива. Дознав, по повратку кући, да је неко од његове деце нешто

понаша се према њему с оном хладноћом, коју природно изазива сазнање о рђавом владању сина, и изилази, да је та казна сасвим довољна. Проста лишеност обичне љубазности и ласкања постаје извор велике смућености и неповољности, и пре изазива сузу, но ударци штапом. Он вели, да страх од те чисто — моралне казне толико утиче на деду онда, кад он није код