Učitelj

ова ва чвике ние

258

МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ.

Од Херберта Спенсера. Превод с руског.

(ПРОДУЖЕЊЕ.)

После тога, очевидно је и го, да ће при тој системи односи међ родите-

љима и децом бити дружевнији, и да

ће они јаче утицати једно на друго. Како код родитеља, тако и код деце,

влоба и пакост увек су шкодљиви, не |

гледећи на то чиме су изазвани и на кога су управљени. Али мржња детета према родитељу, или обратно, још је нарочито шкодљива, с тога, што слаби она узајамна симпатична осећања, која су неопходно потребна, те да се може благотворно утицати један на другог. Закон о асоцијацији (удружењу) идеја, неопходно порађа, како код одраслих тако и код деце, одвратност према предметима, који стоје у свези с непријатним осећањима, "Она љубав и привезаност, које је било с почетка, често се умањава, или прелази у одвратност и мржњу, сразмерно маси непријатних осећања. Родитељски гњев, који се исказује пеовањем или кажњавањем, мора — мало по мало — да отуђи дете од свог родитеља, само ако се често понавља; с друге опет стране, не може бити, а да злопамтљивост и тврдоглавство дечије не умањи а по неки пут баш и уништи привезаност родитеља, према деци својој. Свуда виђамо безбројне примере, да родитељи, а нарочито очеви, којима се допада да често кажњавају сусретају само равнодушност, ако не и мржњу ; на све стране опажамо многе примере, да се на децу гледа као на несрећу и терет какав,

| врсте веома шкодљиво за здраво и | природно морално васпитање, онда је | ствар очевидна, да родитељи свима, си-. лама треба да избегавају случаје непосредног антагонизма с децом. Они треба што бржљивије да се придржавају дисциплине природних последица, дисциплине која их ослобођава, од обавезе да псују и кажњавају, дисциплине која предупређава раздражљивост и отуђивање с једне и с друге сгране.

Метод моралног васпитања путем моралних реакција, метод који је природа поставила, како за прво доба детињства, тако и за перијод зрелости, подједнако је целисходан и за прелазне перијоде дечаштва и младићства, Скупив у једно сва преимућетва тог метода,

видимо следеће: 1.) он лаје радијонално знање о доброми рђавом владању, знање које се порађа из личног искуства о добрим и рђавим последицама онога што се радило; 2.) када дечко осети све непријатне последице свог рђавог делања, он ће онда више или мање јасно савнавати справедљивост казне ; 3.) признајући справедљивост казна, и добивши је не из руку једног лица, већ услед неопходног стицаја, свију прилика, дечко мање губи свој карактер; с друге стране, родитељи, испуњујући односно пасивну обавезу, дајући дечку да осети само природну

казну, и сами бивају више спокојни, но што би иначе могло да буде; 4.)

Ако се појима (а такве ствари треба | на тај начин избегава се раздраженост

сви да појимају), да је отуђавање те

с обе стране, и осигурава се могућ-