Učitelj

З

62

Сутра дан, кад су младића носили да сахране, срео је ту пратњу и Исус на улици. у

У коју је варош дошао Христос једном 2 Шта је срео на улици тадар Ко је умрор Кога је она имало р Како је било жени кад Јој је човек умро Зашто А како јој је било кад јој је јединац умрор Зашто

Јест, мајци је било врло жао, јер је изгубила сина кога је она највише волела. Ко би жалио тог младића да није никог имаор А кога је највише жалиор — Да, мати га је жалила јако, п није више марила ни она да живи. Зашторг — Јест, она је најпре трпила нужду, радила и мучила се кад је остала без човека, али се је надала да ће је син у старости чувати. — Може ли младић да радир — Коме би давао оно што заслужи А шта би мати за то набављала2 — (Храну, одело, обућу тд.) Шта је изгубила мати тиме што јој је јединац умрор — Да, сад сирота мајка није никога имала, који би јој помагао, чувао, п она се страмшила, своје старости, јер није могла сама да ради. —

Ко је гледо жалосну матер на улицир Како је било Христу кад је видео жалосну матерг — Јест, Христос је сажаљева о, тешио и помагао сироту матер у њеној несрећи. — Да ли треба и ми да сажаљевамо несрећнер Како ћемор Које2

1. Кад дође какав просјак пред ваша врата, без руке, ноге или слеп и тражи хлеба, јер не може као сакат или слеп да ради па да заради, хоћете ли га сажаљеватиг Какор Заштог

2. Кад чујете да вам је који другар јако болестан, хоћете ли га сажаљевати 2 Какор — (Тешићемо га). Ко нас је научио да болне тешимор — (Христос)

8. Кад чујете да је некоме кућа сагорела, или да су неки у ватри сагорели, хоћете ли и њих сажаљеватир Какор даштор —

4. Кад је велики снег, јака зима, мраз а ви видите сироте тичице како су глад-

не, јер не могу себи храну да чађу све је покрио снег — и мрзну се од зиме, хоћете ли и њих сажаљеватир Какор А ко је највише сажаљевло сироту матер, кад јој је јединац умрор — (Христос). Које треба, ми да сажаљевамо 2 — (Несрећне). Зашто Ко нас је научио да несрећне

у нужди сажаљеваморг — А ко да несре-

ћне у нужди тешимог Да, Христос је сажаљевао, тешио друге у нужди, у несрећи. Али он није само тешио и сажаљевао, већ је другима и помагао. — Знаш ли коме је помагао 2... Зашго је њима помагао2...

1. Мати је дала своме детету динар да оде и купи нешто за ручак. Дете је у путу изгубило динар играјући се, и чим је осетило да нема динара, одмах га стане тражити, тражити, али га не могаше наћи. Оно онда удри у плач и јаук јер је знало да ће га мати тући или грдити зато што је изгубило динар. Шта би ви радили кад би наишли на то дете Како би му помоглир — Сећате ли се Милеве и њеног гроша! Шта је било са њом, испричај! Јест, човек није Милеву само сажаљевао и тешио, он јој је јоши помогао, давши јој динар.

2. Једног лепог дана после подне, сиђу неколико ђака на Саву да се купају. Чим су ушли у воду, одмах се договоре да отпливају на ону странуи - упуте се... Кал су допливали до обале, спазе их онамошњи стражари и пођу да их врате. Врате их и ако се нису на обади ни мало одмарали. Пливали су отуда сви, али је један све више и више заостајао од њих. (Зашто 2). Нису дошли ни на пб Саве, а онај, што је заостао, почне да виче како не може више да плива, јер се јако уморио и молио је другове да се врате и помогну му. Другови нису смели да се врате, јер су и они уморни, па су се бојали да сеиони са њим заједно не подаве, У томе, баш кад је изнемогли викао '3а помоћ, чује и неки човек с обале, скочи у чамац и, што је магао брже, завесла да би што пре стигао до онога што виче за помоћ. Веслао је брзо брзо и дође до оно-

у

Ме Ма а а а