Učitelj

356

"иста тако, т. ј. да нема народне само- | буде тек у будућности. Данас је нешто

управе. Данас, у самој ствари, владају партије, а не народ. Партије истина говоре, како оне заступају сам парод, али то није истина. Воља и остале индивидуалне особености једне личности не могу се преносити на другу личност. Човек може говорити и рздити с пуним правом само у своје име. Оно неколико интелигентнијих људи, што састављају неку партију, могу говорити само у своје име; ако се истичу као преставници народа, они су просто неискрени, и ништа више. Али — рећи ћете ви — може нека партија бити тако многобројна, да она собом обухвата готово цео народ. Ако је тако, опда то —- велимо ми — није партија, већ варод. Данас се под партијом |азуме једна група мало образованијих људи, који бу се — колико толико - својим умом издигли изнад оног ступња, на

коме се налази маса народна. Тих пар-

тија има различних, личних и начелни“, напредних и назадвих Али да у нашем добу партије владају, а не народ то је Факт, који се не може спорити.

Лепо звони и лепа је то реч: народна самоуправа. Али док се она Фактички, у самој ствари, и поститне, и оствари, треба човештво да претури преко главе многе економско сацијалне и духовне /умне и моралне) преврате. Да народ сам собом влада — то је ствар будућности. Сувремено човештво живи у прелазној перијоди. Данас нити читавим народима управљају поједине силне личности, као што је то бивало

средње између ове две крајности. Данас народним судбама руководе поједине групе људи — политичке партије. Али то је само мост, преко кога се мора прећи, да би се дошло до потпуне народне самоуправе.

народна — данас су готово празне речи, пошто реалног смисла могу имати само односно једног малог дела народа. И с тога данас и у просвети мора да буде апсолутизма, принудних мера, кажњавања. Полицаска система, која се огледа у целокупној организацији сувремеке државе, мора у неколико бити остварена и у школској организацији. Поред сувремене образованости (или боље: необразованости) масе, мора да. буде обавезног, принудног школовања. Али у колико школе буду у семој ствари боље, у колико се од њих буде имало

какве вајде, у толико ће потреба принудног школовања бити све мања. Друтим речима, „обавезна настава“ није никакво педатошко начело, неки стални принцип, који ће увек и свуда имати свог смисла; то је само једна привре-

приликама и неприликама, мора употребити. Али кад се већ једном усвоји да је нужна к потребна, да се без ње не може бити, онда исту меру ваља на практици извести потпуно и“ доследно, јер само тако може бити неке вајде од целога посла. А све се то одмах сад

| (а мера, која се дапас, при оваквим | | |

брига о просвети није празан изговор,

у прошлости, нити је пак сам народ којим маскирају своје себичне и ниске

потпуно свој господар, што ће моћи да | цељи. —

| .

(4 постићи, само ако „надлежнима“ |

(СВРШИЋЕ СЕ)

ни

И тако дакле, самоуправа и слобода.

; |

5 4 4