Učitelj

да тим мало поћута, па ми опет рече мало слободније, али све једнако гледећи у земљу:

Па г. ја морам да остајем од школе.

А што Лазо“

— „ЏШа тако г. ној отац је сирома, нема који да му помогне, па зато мене задржава и тера ме да садин дуван. И он воли да ја учим, али кад нема ко да му помогне, он мора да тера мене“

Овако ми од речи до речи рече мој ђак ЈУ. раз. Лазар Вељковић. Два пут

подвлачим ове његове речи, јер оне.

кажу млого. Кад ми ово рече, ја се зачудих. Све ово знао сам и сам, али се нисам

надао, да ће мој ђак умети овако лепо.

да схвати и каже прави узрок свог изостајања од школе.

Поћутах мало, па му опет рекох: Па шта ћу ти ја Лазој — Верујем ти да је тако, верујем ти да ти волеш у школу да идеш и да ниси ти од твоје воље остао; али ја морам да пазим да ми сви ђаци долазе уредно у школу, а ко не долази, ја морам да га казним. Ово рекох у оном чуђењу и рекох, што но веле, тек да се рекне, јер не знадох шта би му друго одговорио на онако очите и јасне његове разлоге.

— Џа ја ћу да останем у ашсу, господине, кад ти“) кажеш, рече ми он

Мени деца готово увек кажу »ти«, а тек по неко госпоцко по кој пут каже »ви«. Ја примам и једно и др. Можда ће ко да ми замери за ово, што нисам казао деци, да тако не ваља и да треба да ми кажу »ви«, а не »ти«, Ја то нисам хтео, а не да нисам знао, или се нисам сетио, јер сам противан томе. Нека ми за ово замера ко оће, ја остајем при свом. Кад се признаје и препоручује

Ја поћутах мало, па му рекох: Не, Лазо, ти ниси крив, па није право да останеш у апсу. Ја видим да ти ниси од твоје воље остао и да ћеш од сад да долазиш увек, кад год можеш. Иди кући!

Он узе књиге, погледах ме погелдом пуним благодарности, искрености и туге, па оде. Ја остадох у школи сам замишљен. Мало после и ја изађох. У другим школама и око школе, не беше никога. Сви су отишли. И ја се | уцутих кући, мислећи о овом.

Ето то је један догађај из осн. школе, један обичан и свакидашњи пример само.

Овај пример доста јасно каже зашто деца остају од школе. Зашто је Лазар остајао од школед — Зато што га је отац задржаво. А зашто га је отац задржаво% — Зато што мора да, га задржава. И Лазар воли да долази редовно у школу, и отац воли да му син учи, али — опет мора да га 38-

држава. НАСТАВИЂЕ СЕ

се да учитељ треба према деци да буде благ, да им буде као најстарији брат, да им буде отац или најстарији друг кога она слушају зато, што га воле а не што га се боје, кога слушају зато, што виде да он од њих више зна, па оће и њих да научи кад се све то препоручује као добро — онда зашто да се ја уздижем на неку висину од мојих ђака, ша да ме они оздо вичу »ви«2 — дар није више искрености и симпатије онде, тде се товори »ти«, него онде, тде се говори »ви«>р То »ви«, што је са запада код нас дошло, толико се одомаћило и код нас, да је без њега све «темајн«. Чак и деца својим родитељима не кажу »ти отац«, »ти мајко«, него »ви«, »ви«. Ја као што рекох, више видим искрености у речи »ти«, него у »ви«. И своју титулу »тосподин«, заменуо бих код мојих ђака друтом неком речју, кад би тако згодну имао.