Učitelj

395

корена. Да би се томе стало на пут и школи истински помогло, моје је мишљење да држава треба да се бриве друкче о школовању деце — да држава школује децу о свом трошњву. По мом мишљењу, то је најбољи и најрадикалнији лек против ове школине б0олести. Истина је, кад би се овако завело можда би се народу уз овај порез још мало нешто више прилепило; али од тога „мало“ била би грдна вајда самом народу. А и олакшало би му се са друге стране, што би лако и без трошка школовао своју децу. Али могло би баш овако да буде и без повишавања порезе. Како Кад би се данас у нашем државном буџету од нечега мање важног по нешто откинуло, па додало на просвету и кад би се неке излишности смањиле или изоставиле. Н. пр. од буџета министарства, војног и мин. полиције мало откинути, па додати буџету министарства просвете; јер заиста и не сразмерно је и неправо је да се на војеку троши скоро 6 милиона дин., а на просвету само 2 милиона. Или да се на полицију троши скоро 5 милиона дин. а на просвету тек 2 милиона. Кажите право од чега народ има већу вајду и шта народу више вајди да ли школа или војска; или школа или полиција! Па да ли народњег новца треба више тротити на оно, од чега народ има мање користи, или на оно од чега има веће, — Кажите по души!

Толико о томе, како би требало помоћи школи у том случају кад деца изостају зато, што их родитељи задржавају. __Ја сам за крају овог мог чланка. Па да завршим. Овим ми је била цељ да припомогнем само да се пронађе и увиди прави узрок томе, што данас

| деца млого изостају од школе и да | кажем како мислим да би требало томе

на пут стати. Да ли сам ја одговорио тој цељи, то није моје да кажем, но вас, читалаца. Моје је мишлење тако, као што сам већ реко о тој ствари, а ви прочитајте, размислите, па ако је тако примите; а ако није разложите зашто није тако, па одбаците. Моје је тврдо убеђење да се школи не помаже готово ништа овим начином, којим јој се данас обично притиче у помоћ у том случају кад деца изостају од шко-

ле — моје мишлење да се казнама

ово зло не искорењава и неће се искоренити никад. Докле се год буде радило овако, као што се данае обично ради, наше школе неће истински напредовати, јер се овим начином школи не помаже истински, него се само крпи и кунатори се од данас до сутра Овако се школа сама по мало гурка

у напред, зли она само животари, а не напредује. Не напредује зато, што јој није прокрчен пут, што јој нису уклоњене праве и главне сметње, што се њене мане не лече него се само по мало гуше и претрпавају, тако да не падају сасвим у очи. — Помозите школи истински, па ће она истински напредовати и даваће народу, који на њу троши, сто пута више користи, но што му сад пружа!

Славни Лесинго рекао је: „дајте ми школу за 100 година, па ћу вам народ направити да буде какав год оћете да је.“ И истина је да школа може народ да преобрази. Школом би се најбоље и најлакше народ поправио; школом би се могле све мане данашњег друштва поправити, али све то може се учинити само — добрим школама, а не овим досадашњим.

ДЕТ

о нтивириињ—————_—————=—