Učitelj

463

Иг.

Аранђел Дмитровић предлаже код тач. 7 ла се уредник бира и да он не мора бити из редакције одбора.

Милош БВелички тражи да се уредник бира са стране, јер је то млого сигурније јаметво да лист буде добар пошто је уредник независан. Учитељу је врло незгодно да буде уредник јер он има и сувише посла, 4, сем тога уредник мора неки пут и одговарати као што је и било случајева. Учитељ не може затворити школу и ићи суду.

„Јоксим Марковић. Друштво је јасно обележило цељ и да се на образовању и ширењу просвете ради, а за то се неће нигде одговарати.

Урош Благојевић додаје разлозима Милошевим ово: Велики се рад око уређивања, листа хоће и ако се хоће, да је листу свему ваљан и уредан, онда се мора наручити уредник неки, који ће искључиво водити бригу о листу.

Милоје Шетровић. Ја сам некада заступао то мишљење, да уредник може бити човек, који не спада у учитељ. удружење, али сам доцније видео да је то немогуће, а лист неће моћи то да чини, јер се приходи троше на друге цељи. Мораће се узимати од улога, који се специално на друге цељи троше.

Караматић. Ја би био за то буде из редакционог одбора, али се и он мора на сву прилику плаћати. Ја сам само зарад поноса био да уредник буде учитељ, јер би нам се могло приметити, како међу учитељима нема, који би био уредник, а то би нас мало вређало, а друго за то, што ће се десити сукоб између релакционог одоора и уредника, кад је он са стране. Кад би био из редакционог одбора уредн. тога, би сукоба, мислим, мање било. Слаже се са мишљ. да уредник буде са стране.

Никола Поповић. Јоксим је говорио да лист „Учитељ“ заступајући школу и школска питања не може никад доћи у додир са, постојећим законима. — Није истина. Говорити ма о коме школ. питању, а не узети у рачун и све оно што потпомаже или одмаже живот школин — било би по све јеДнострано. Ја сам био оптужен · проведен суду

само зато, што пол. није добила на време 1 еквемплар.

ла уредник

Из тога се јасно види како је незгодно да учитељ буде уредник. Милоју Петровићу одговара да листу учитељу није дељ да тече капитал удружењу, него нешто друго. Караматићу одговара, да ће редакциони одбор, кад стане бирати уредника гледати да изабере онога, који ће умети понос листу и удружењу да очува а неће онога, који неће се слагати с редакционим одбором. Уредник се мора бирати и он мора бити независан, а учитељу је немогуће.

Сибин Ђорић. Џонос дрштвеног листа зависи од редакционог одбора, а бојазан да лист не промени правац, ако уредник буде са стране, отпада према разлозима мнорих говорника. Уредник треба да буде само уредник. Мишљења је да буде само онај, који је био учитељ.

Петар Ннкетић. Ако смо вољни да лист буде такав од кога ћемо имати сви користи, онда не треба жалити пара. Школи и сувише рада треба и учитељ мора радити у њој, а мора и ван ње, а кад је то тако нема времена да озбиљно бригу водио листу, с тога уредника треба бирати са стране.

Извест. Караматић. Признаје да учитељ не може да буде уредник. Убедио сам се са свим да уредника треба бирати са стране, ван учитељства. Лист ће напасти какав строг распис министров и уредник мора одговарати, а то је за учитеља већ незгодно. Кад је један лист самосталан мора неке одговорности бити. —

Измену скупћина прима и Караматић чита тачку 7. са изменом:

„Дужносм је редакимоног одбора да бира уредника било из своје средине — било вам ње, само вазда стручно лице за тај повао“

Известилац чита чл. 41 — Петар Никетић. Овде стоји да редакциони одбор ради све око листа, али може наступити случај да листу устреба 8—400 дин. Може не достићи новаца ма из каквих узрока и да не би лист престао, предлажем, да се одреди

— да се извесна сума у том случају може

узети од улога.

Милоје Петровић. Пе знам да ли имаи један лист који не би сам себе издржавао. Такав лист не би требао ни да излази. Улог је ва то да се чланови помогну а не лист.

Ст. Гајковић. Цељ нам је да ширимо просвету, а за то има разних срестава. Лети