Učitelj

ту главан, мора бити из места, с тога то неће бити потребно, а и број, као што напоменух, велики је, 15 члан.

Никола Поповић. Не треба зепсти од тога да ће у одборима бити празнине, јер ако који члан иступи, ма каквим начином, одбор ће се попуњањати избором.

Марко Недељковић потпомаже Караматића да се из околине учитељи не могу узимати за главни одбор редакције листа. Наводи за пример Пожаревац, како тамо до 15 учитеља има, а на збору се могу 2—4 видети, а кад би се онда могао главни одбор скупити који се мора скупљати. Прима се чл. 88 по редакцији Чита сечл. 34 —

Петар Никетић. Из овог члана види се ла главни одбор мора вечито бити у Београду, а то неће бити ни право, а после тога теретно је за београд. учитеље.

Јоксим Марковић. Није нико рад да тим чланом прослави беогр. учитиљ, него се је имало у виду то, што Београд има највише услова за то, јер има највише учитеља.

Спасоје Радосављевић. Кад се каже редакциони одбор мора бити онде, где се лист издаје, а половина чланова мора бити онде где је редакциони одбор, то ништа друго не значи него да одбор мора бити у Београду. Известилац Карам. Овде се нигде не каже да се лист мора штампати у Београду. Може се штампа отворити и у другом ком месту и може се наредити да тамо буде, а за сад мора редак, одбор бити овде због штампе. Чланов ће бити 10: 5 за редакцију, а 5 за администрацију.

Илија Миљковић тражи да сеу штатуте стави како одбори могу бити и у другим местима, кад се створе услови, јер не види у штатутима да то може битњ — Члан 34 прима се по редак. одборској.

Известилац чита чл. 85. — Димић примећује да треба додати још то: да се цео рад штампа.

Сибин Ђорић пита: ла ли је одређена сума, коју главни одбор може издати.

Милоје Петровић. 'То просто ниј могуће одредити, јер главни одбор има велике издатке и веома равне природе, због тога

| нисмо могли обележити суму. — Члан 85 | — усваја се.

Известилац чита чл. 36. — Димић тражи ла и они 5 чланови из места могу решавати као и већина. Практика, вели, учи да је тешко сачекивати све или већину.

Караматић вели да би таква практика врло опасна била да 2—8 решавају у име једног скупа, који прописан број чланова има. — Прима се по редакцији.

Известилац чита чл. 37. Усваја се. Чл. 28. Уесв. чл. 39. Усв. ча. 40. — Протић примећује да скупштина треба да одређује време излажењу листа, а не редак одбор.

Ник. Поповић тражи да редакциони олбор по предрачуну одређује цену листу за нечланове, а за чланове је већ одредила.

Марко Недељковић хоће да се каже само прибира а не да се каже баш од кога. По редакцији одборској изгледа да месни 360рови имају првенствено право на штампање својих радова, па ма какав рад био и да одбор од других лица не мора рад примити и ако је од велике вредности. Може се десити да су радови појединаца далеко, бољи за удружење за то је не стави од кога — него прима.

ПШреведник објалшњује да ником није забрањено да свој рад понуди. Са свим природно да ће одбор једва дочекати, кад му се радови стану нудити. Он ће радове прегледати и оценити, с тога је само и речено: прибира, прикупља и уређује за штампу.

Марко Недељковић вели да је опет мисао ла се зборови обавежу тим на рад, али нашто одбити дело „некога. приватна лица и ако би дело било много боље и корисније за удруж., него дело неког члана месног збора.

„Љубисав Јовановић вели да је овим дат

месним зборовиме најшири круг рада, а не

баш првенствено право.

Милоје Петровић објашњује да редакциони одбор решава, ко има првенствено право. — На стаје одм. У, часа.

Марко Недељковић примећује (по одмору) да је згодније да се каже даје, а не шаље, јер изгледа да је неко на страни.