Učitelj
ВЛАСНИХ # ИЗДАВАЉАЦ „ УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ
4 | |
У А А љИА Н ПОАИА АИ
ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО: 1. 10. 20. Цена је листу: ЗА ЧЛАНОВЕ УЧИТ. УДРУЖЕЊА годишње 5 ДИНАРА; ЗА ПРЕТИЛАТНИКЕ ИЗ СРБИЈЕ, КОЈИ НИСУ ЧЛАНОВИ УЧИТ. УДРУЖЕЊА, 10 ДИНАРА ГОДИШЊЕ; А ЗА претплатнике из СТРАНиХ ЗЕМАЉА — 5 ФОР. ГОДИШЊЕ.
У Београду, 20 Новомбар 1882 год. |
|
гГоОДиИМА Та
=
| СУБ ДАРЕ 7 УчЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
Удружење је снага Учитељ је душа школи
ПРЕТПЛАТА СЕ ШАЉЕ >» ГЛАВНОМ ОДБОРУ УЧИТЕЉ-
оког.УДРУЖЕЊА» У БЕОГРАДУ. Рукописи СЕ ШАЉУ
У ПЛАЋЕНИМ ПИСМИМА — УРЕДНИШТВУСУЧИТЕЉА)» САВАМАЛСКА УЛИЦА БР. 6. у БЕОГРАДУ.
Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.
Пру АЕК
Кад дни ме питали: шта је најскупље на свету > ја бих рекао — човен; кад би ме пштали: шта је најјевтиније на свету 2 ја бих рекао човек. Векови су радили, те развијали једну животињу од сићушних црвића до данашњега. човека и предавали у наслеђе своје тековине телесне и умне потоњим вековима. И данашња једна ћелпца, која се одвоји од тела, мајчинога и очевога, носи у себи тековине свих векова. Из те неће више да изиђе црв, ни риба, ни слон, него човек. Из ње неће да изиђе каква безумна жаба, што ће умети само да једе и пије и бежи од непријатеља, већ ум, који ће васелену да обувати, да природом влада. И кад се та сићушна, микроскопска. ћелћца, што већ носи у себи све тековине свих векова, спојена с очевом
другом, развије у утро би мајчиној, где јој је најзгодније, И изиђе из те напоље погледајте мајку, како се журно и брижно стара да то развиће те своје ћелице и даље продужи. Докле је ћеааца била у њеном трбу, дотле се сама природа старала зљ свој створ, и пазила да јој се он развија. Сад је учињена, велика измена. Место природе долази мајка. Природа је остала само у њеној ћелици, да потпомаже њен развитак изнутра, а ова спољна, је природа врло сурова и немилостивна, и без неге мајчине, она би порушила ову своју творевину и од ње правила, другу каку. Мајка је ту, да не да. Место свога тела и топлине његове она му сада справља нову постељу и загрева новом топлином. Место своје крви, она га сада рани млеком својим. Стара постеља, мајчина била је