Učitelj

врло мекана, фина, и заклањала је од | семена и мајчинога јајета,

непогоде; нова је према њој врло груба и неотесана, и не заклања готово ни од чега. Ваздух је суров; температура је опора; толики ног свет дражи и боде нову ћеллцу. А она је слаба и нежна, мекана и раздражљива; ни коже још нема, да је заклони од овога суровога и поганога света. Суровога -— јер је немилостивно напада и би је упропастио; поганога — јер по просторији његовој пливају безбројни сићани организми, који баш и траже како згодно место, где да се излегу и угњезде. Оџет је мајка ту, да је одбрани од овога.

Читаоци! Ако нисте видели, а без сумње сте заборавили како вас је-мајка неговала, отиђите којој мајци и посматрајте само једнога дана и једне ноћи, шта мајка има да чини око ове своје повелике ћелице, шго се сада зове дете, и шта чини. Ту ћете, тврдо ми верујте, више научити сами, него што вам ја и други ко можемо казати овако преко артије. Посматрајте ћелицу, и мајчину бригу око ње!.,.

Ко би могао да израчуна. колико мајка издангуби око детета Ко би могао да измери млеко, бригу, трудбу и све жртве што их она учини око свога детета ' Ко би могао да израчуна: колико вреди једно дете, и по што је човек'!.. Питајте мајку: по што да вам прода своје дете, и она ће вам казати. Питајте сестру, по што јој је брат, и она ће вам казати, Питајте драгу, по што јој је драги, и она ће вам казати. Питајте добре при -

часком све време, од састава очевога

ако можете,

па још даље, од монера па до овога оца и ове мајке, па докле дете не изађе из колевке и пе стане на ноге, | па ће те и сами видети онај грдан капитал, који се набрао и сакупио у ово лепо клупче, што се зове дете Пређите у мислима сада и онај интерес,који целина друштвена може имати од овога свога капитала, па сте онда и сами приближно оценили: колико вреди човек.

И кажите ми сада: имали што скупље на свету од човека 9

Нема, је л те Човек је „најузвишеније створење“, „лик божији“, „срце · мајчино“, уздање очево, милост сестрина, лрато девојачко, „узданица друштвена“, огромно и неизбројано

| благо на једној малој гомили, тео-

лошко-метафизички „центар светски.“

Јесте. Тако је одиста. Али поглете чуда сад овамо. Поглете, па се запитајте: да ли је могуће да то људи чине, и да чине намерно '%

Оставимо ону гомилу жалосника и жалосница, који у очајању и нужди какој одузимају живот себи и себи равнима. Оставимо и луде клеапнице светске, на које се милиони изводе, да се више никад не врате. ставимо друштво људско и масу свих нарбда, која се је од како је света давила у глупости и предрасудама, и предавала слепо механичким силама у природи, или, како она вели, „судбини својој.“

| Презримо и оне моменте, где се поје| Дини изроди удружују да другоме главе дођу, што је народ обележио у послојатеље, по што су им пријатељи, и | они ће вам казати. Пређите у памети

вици својој: „двојица без луше, трећи без главе.“ Оставимо и оне прилике, где од једнога гласа или потписа, за-