Učitelj

Однос породице према

Човек се јавља у свету обдарен разним својствима и каквоћама, како Физичким тако и духовним; неке од ових каквоћа има он подједнако са осталим животињама, а другима напротив се од њих (животиња) одликује; та страна којом се он од остали животиња одликује јесте духовна страна човека. А овој (духовној) страни припада особито способност развијати се, усавршавати се и образовати се. И животиње могу се такође до извесног степена развијати, но то развиће свршава се друкче и долази се до другог резултата него код човека. Животиње поглавито развијају се Физички: а ако је у неким односима могуће говорити о њиовом учењу и образовању, то је сасвим друкше него у човека. ивотиње не могу предавати резултате свога, знања другим животињама ; њиово знање на њима се и свртава; премда поједине животиње могу се по нечему научити, али рад цео остаје увек исти као и пређе — на оном истом ступњу развитка, на ком су били и његови преци. Међу тим човек може се користити резултатима образовања и развитка својих предака, може упливисати у том правцу н на друга себи слична бића, може предавати своје знање будућим поколењима. По томе усавршавање у знању, моралу и врлинама, развитак у правом смислу ове речи (сачињава) чини поглавито достојанство човека. _

Каким се начином може човек усавршавати и развити“ То се може постићи на два начина. Човек се развија, на основу непроменљиви праваца, при-

народном образовању.

родни, који се наоде у њему самом, у његовом духовном физичком бићу. Тим начином развија, се физички организам човек; расту кости, тело, осећаји примају утиске, пробуђују духовну способност, дух прима преставе и производи појмове, прави закључке и саставља мишљење. Све се ово свршава извесним природним законима, које човек својим ушливом ни избацити ни изменити не може.

Но развијан овим начином човек не може доћи до правог образовања, нити је с овим он постао образован човек. Овим начином развијају се само дивљади, премда и на њих упливиту већ друге силе и околности осим природнех. По томе ми долазимо закључку да се. човек развија и другим путем, да на њега упливишу разне спољне околности: породица, друштво у коме живи и заводима појединим; једном речју свака спољна установица у којој се он наоди. Кад се све ово узме, онда се може рећи, да се човек образује у току делог свог живота (као што потврђује п једна наша пословица „човек се учи док је год жив“) јер он увек подлежи упливу тих обравујућих околности. Ми овде не можемо да претресемо све те околности, наш се овде задатак састоји само у томе: да одредимо однос породице према народном образовању у најтешњем смислу те речи, к образовању које човек добија, у младости кад се намерно употребљују извесна, срества зе његово развиће; на основу извесног плана имајући у виду постигнуће своје цељи.

Само образовање може бити разде-

у