Učitelj
|
ПАЛИАРВЦА.
Није то одавно било, кад је се само огњилом, кременом и трудом долазило до ватре. Можете преставити шта је ту морало посла и муке бити, док је се ватра наложила, и онда, кад је био и кремен оштар, и огњило добро и труд сув и прњади и сламе довољно; јер је се морало и дуго по воздуху да маше рукама, и устима да дува, док је ватра планула, а камо ли онда, кад је огњило било хрђаво, кремен туц, труд влажан, а сламе и прњади ни мало ит.Д. А већ да вам и не говорим ништа, о оном, кад ко-год ноћу санан и бунован хоће да запали свећу, па се уместо по кремену удари огњилом по палцу, те га тури у уста н за време престане од кресања. Сад је лако доћи до ватре; јер су кремен, огњило и труд заменила ево ова палидрвца, која кад само мало трнемо о што-год она се одмах запале, па ето од час ватре.
Ви не знате за што се ова палидрвца од тако слабог трења запале, и од куда сипају оне варнице кад се огњилом удари о кремен; па за то слушајте да вам најпре растумачим ону стару справу којем је се долазило до ватре. Метите овај чист табак хартије овде на стб, ја ћу над њим кресати, а ви гледајте. Шта видите сад на хартији — Та црна ситна зрнца, то су угашене варнице — искре — т. ј. изгорели комадићи челика; који су осечени оштрим кременом, па се растопели и усијали јаким ударом трењем. Те су варнице онаке исте као и оне, што сипају и прескају у ковачници, кад
се кује усијано гвожђе. То су дакле рас-
топљени метални делићи, који попрне кад се погасе. Варнице осечене кременом од огњила, падају на труд, који се почне пушити, па ако је одмах метнемо у суву сламу, прњад и т. д. па брзо у ваздуху машемо, или дувамо, онда ће планути и тако ћемо ватре добити.
Рекох вам да сад и брже и лакше до ватре долазимо, јер се палидрвца брзо упале. Пажљиво само разгледајте ова палидрвца, која многи зову и „сумпорача“, и држе да је ово на врху ових дрваца само
сумпор, и да се то он запали кад га трљамо. И ако сумпор заиста може да гори, и ако га има на овим дрвцима, опет за то он сам од себе не може да се запали. Ту има са свим друга једна ствар, која се лако и брзо, запали кад се само мало протре. И та се ствар зове фосфор, а српски се каже Светлик. Но шта је то фосфор и одкуда се добија, то вам морам казати, јер не знате.
Фосфор је доста налик на сумпор, који вам је добро познат, само што је тако мек, да се може ножем сећи ево видите као восак, или млад сир. Има ето јак мирис налик на бели лук, и продаје се ево у овавим подугачким облим шипкама, а боје је беле. На палидрвцима је истина од разне боје, а, то је због тога, што се може сваком бојом обојити. На ваздуху се непрестано пуши и дими, а то можете пробали и на палидрвцима, кад их мокрим прстима протарете, а то још најбоље у мраку. На ваздуху се не сме дуго држати, јер хоће и без икаквог трења и додира да се упали, кад је више | комада на гомили. Да се дакле сачува да се не упали, мора се држати у стаклету које је напуњено водом. Но где се налази и од куда се добија та чудна стварг — У нама самима. У нашем мозгу, мишићима, 4, особито у нашим костима, па и у сваком живинчету. Од куд, велите, тај фосфор у нашем телуг — Уноси се у нас разном биљном храном и воћем, које једемо. У земљи, из које га опет биље у себе узима, има га врло мало, док га на против у те| лима људским и животињским има врло много, и то највише накупљеног у костима.
Пре две стотине година, најпре га је пронашао човек један, који је се бавио тиме, како би пронашао вештину да прави злато; и онда је био скуп као и злато; а сада је врло јевтин; јер ево, ова шипчица не кошта више од 50. динарских пара.
Да би учитељ што боље упознао децу са, тим шта је то Фосфорр од куд се добија и како је пронађене — мора их унеколико упознати са алхимистима; јер то стоји је-