Učitelj

6

9. Овде ми пада на памет један догађај

из мог живота од пре седам година.

а. Изађох о „веријама“ на Маљиник са својим пријатељима: главним кметоми писаром опћинским. На источној страни Малиника, а при врху, находи се једна подугачка положена, стена; тешка је можда више, а не мање од сто тиљада килограма. Пандур нам приказа, да се под њом налази небројено благо, и да ће га онај наћи и узети, који ову стену

"овако целокупну сам својом снагом без и чије помоћи подигне Поглед је тражио од мене одговор: „да ли је могуће“, и ја сам на поглед гласно одговорио: „Да ћу живот даљи, ако за иста не нађе толико блага онај, који сам дигне ту стену целокупну“.

Ваљда се разумемо! Постави немогућност за постигнуће нечега, па га обећај свима, и свакоме. Где је тај човек, који ће својом голом снагом подићи — без мајсторије стену од сто хиљада килограма — Мад се роди такав човек, биће и толиког блага, а докле нема таквог јунака — дотле нема, "ни тог новца.

Хајдмо на још који пример. Христос је у причама исказивао своје мнење.

6. Александар ПО бив. руски император био је врло популаран у свом народу; јер

"је ослободио двадесет милијуна мужика. И како не би популаран био код толиког 40векољубља Он јен „Ослободилац“. Он је много учинио за патнички (народ) сталеж — и много је добио у титули, али му опет недостаје једна реч у титули. Та му је титула нуђена пре но што је постао „Ослободилац“. Не само то — но је та недоживљена титула проглашена за најважнију од свију.

Професор ..... гимназији тражи од својих слушалаца средишну тачку земљину па да на игли окрене

земљу. — Не! Историк тражи депешу: „да

је цар устав потписао“, па да га с места на пијаци торжанствено огласи за. „великог“, за највећег међу сувременим владарима. Наши паметни и оштроумни! људи оглашују тог професора за лудог, а мени се напротив чини, да је он најпаметнији.

историк на београдској.

Збиља! Сме ли се рећи за неку слободу | да није илузорна без уставар Нађите ми слободу, која је у истини то, што јој име значи у земљи неуставној. Припитајте турске држављане и они ће вам јасно и тачно одговорити.

Није ли у праву професор историв 2

в. Да се овде мало објаснимо. Између Александра Пи оца му Николаја

велика је разлика. — Што хиљаду руских владалаца, не хте учинити — учини Александар П.

Велика је разлика у Србији између садање и пређашњих влада. — Што ни једна влада у Србији за 50. (педесет) година не хтеде учинити — учини данашња влада. — Пређашње владе награђиваху све и свакога из државне касе само за учитеље говораху увек да нема пара.

Дивно отачаствољубље !

Ова влада пође другим путем. Између толиких добрих дела што их је у почетку свог живота отпочела — заиста, је једно од најплеменитијих осигурање будућности хиљаду (1.000) паћеника — учитеља и учитељица. О тога је стекла право на вечита, времена, да јој се мора признавати: да је она „прва“ подигла реч у корист учитеља. (Овде не треба заборавити да је свака народна скупштина зактевала поправку стања, учитељског — но њен глас—не уважи се). Овој се влади мора признавати и да је много урадила у корист учитеља. При том неоспорна је истина да је остала још читава половина, да се до врши; јер је већини наших другова показат суд с блатом (закон) али је по том исти суд покривен „Малиничком стеном !“

— Није сваком дато да укроти лава. — Учитељ је остављен само себи. Он мора сам да стишава сво дивљаштво своје околине. Ако ма и најмање не успе — каже му се: да је љенштина и неваљалац. Он мора од бирова до...... и његовог изасланика да укроћава све редом па тек да му буде добро. Укроти ли деведесет и девет страсти, а, једну омаши, и тад не ваља, ва Б. -

Укроћавати треба, околину, али не ду-