Učitelj
42
наставнике, и одржава у њима самима чистоћу и отвореност. Пажљиво из) чавање дечије природе и њихног развића, боље и истинитије упознаје наставника са Ффизиологијом и психологиом, —- тима важним наукама за њега, но што га може упознати са истима, читање и изучавање најбољих учебнива. А то је по себи разумљиво, јер бадава је читати и изучавати десетинама година разне списе о анатомији, и прегледати цртеже и слике анатомске, док се год не види сам скелет, и док се састав тела не изучи на самоме телу, ми све дотле нећемо зпати анатомије. Исто тако нека се наставник бави колико хоће Ффизиологијом и психологијом у теорији, он никад неће основно знати те науке, докле год не успрати развиће самог организма живога човека, и његове душевне покрете. И тако дакле: наставнички рад и ако је тежак, опет за то даје и насладе и задовољства, а и користан је и пријатан,
Но сем свега тога, наставник у том
— свом наставничком раду образује и сам
свој карактер; јер који се иоле бавио наставом то је сам на себи приметио, и видео да с њега, као стара кора са дрвета спада : опорост и жестина. Знамо, да је многи ступајући у наставничку дужност био: пргав, љут, горд итд. а то само због тога, што је одавно изишао из детињски година, и заборавио какав је био у детинству, какви су били његови погледи и убеђења онога времена; те су му сада чепријатни њихни појмови и убеђења, која. се тако много размимоилазе са његовима. Они знаду, да су ти појмови лажни, па из жеље да их исправе жесте
се и лаћају сурових мера, не обзирући се на то, што тим баш у самом почетку кваре цео свој даљи рад, отуђујући од себе своје ђаке, а тим губе њихно поверење и сами себи преграђују пут њихном напретку. Но што-год дуже живи наставник са децом, то му све јасније изилазе пред очи прошле године, — године његовог детинства, и унутарњи му глас почиње све јасније говорити : ти си сам тада био таки, сам си неправилно гледао на ствари, и сам си чинио таке исте погрешке, као и та деца. „Кад ја бијаг дијете, као дијете говориг, као дијете милиљаг, као днјете размишљаваг“. (1. књ. Кор. Апос. Пав. гл. 18.) И под моћним утицајем тога гласа, његова жестина почне се стишавати, срце се умекша, утиша се таласање крви, и глас муу разговору са децом постаје мекши и блажији, те сад већ много боље на њих утиче. Сама теорија, без практике не прави лекара лекаром. Исто је тако и у настави. Могу се прочитати сва педагошка дела, може се слушати и свршити педагошки курс, код најбољих наставника, па неће се умети у школи међу децом ни окренути нови наставник, док се год не упозна са самом природом дечијом. Али, кад се с вољом прихвати посо, кад се повише поживи међу децом, те се боље познаду, онда се тек види да се може лако радити, да деца нису тако рђава и глупа, као што то многи држи. И наставник ће тек ту добити вољу за рад, јер ће видети да се са децом може паметно а благо управљати, а без грозње и душу продируће вриске, и без икаквих застратавајућих и принудних мера и средстава.