Učitelj

Бугарски се богомили мољаху Богу дневно четири пута, а ноћу толико исто пута; грчки дневно седам пута, а ноћу пет пута. Прелазећи преко каквог моста или пролазећи кров какво село, обично су читали молитве. Од осталих људи лако их је било разликовати по овом непрестаном тихом и туробном мрморењу. Они нису имали никакових празника. Ломљење хлеба свуда су вршили, али само као успомену на спаситеља. Постом су се и сувише испаштали.!)

„Савршепе“ хришћанке имађаху исте дужности, које и њихови мушки другови. У

црно одевене занимаху се ручним радови- |

ма, васпитавањем омладине, неговањем сиромаха и болесника.

Тако су живели „савршени.“ Но мало се њих узвисило баш до овог ступња; за то је требало великог уздржавања и самоодрицања. Због тога и налазимо у време највећег цветања богомилства у почетку ХИП. в. између милијуна богомила само 4000 „савршених,“ Остали су богомили савршеним одавали велику пошту; кад су их сретали, обично су им се клањали, и скилајући капу поздраљали их. Благослов „савршених“ био је од велике вредности. Какав „савршени,“ путујући свуда је с радошћу дочекиван и гошћен.

Обичан је богомил живео као и други људи. Њему је био дозвољен брак, али је он узпмао жену с погодбом (условом)') да она буде „добра и верна“, и да он задржава право да је може према својој увиђавности оставити (У Босни)“)

штјегел и јеји 1 раец, пази 8 п Ктбте г1 па рјевоуе, та па дгцсе хађауе. ЏадгауаП ви ве од Џибозви, пмјек ви тад. пећ 1 ропсахаћ, аћ ви за, ћ0 таајо тонћ. бпуаћ за зе спубпа соуога 1 осомагалја, јаћкошипозвћ, Ја 1 ртвесе. Ма р1Капја ледко 51 Када одеоуатаћ 1атаупо, јег па је ђИо зрођодпо гебј зато «да, ас Шо >пе пе.« У. К]азе Прев. му У Италији су »савршени« посили вунеп појас _ под торњом хаљином, а женске »сотаЏат сјтпеказа. ад сатпет пидат 5пбив татаз.« (Вететив) 1) Данашњи грађански брак. Прев. 12) Рачки: »Рад« УП. 149. Х. 218,

До каквих је последица ова слаба свеза, долазила, лако се може појмити. Прости су богомили учествовали у ратовима, као што то видимо у босанских, ломбардиских (сев. италијанских) и Француских племића; они су гомилали благо; нису се одрицали никавог уживања, и носили се као и други људи. Али на самртној постељи сваки је морао бити примљен међ „савршене“ једним обредом, који се на западу звао „Ја сопуепепфа“.

На оном свету, богомили држаху, има само „небо“ и „пакао“, али никакво чистилиште („пургаторијум“),Са које умро без конвененсе, иде у пакао, у коме су сви ивоверци и сви они. који су живели пре Христа. Нису веровали у васкрснуће тела, јер све што је било телесно, сматрали су да је грешно и ђаволско.

Козма, (презвитер) је грдио богомиле због

„њиховог лидемерства и охолости. Вели се

о грчким богомилима, да су се хвалили својим постом, али позвани на какву гозбу „јели, су и пили као слонови“. Више пута се причало, да су они на својим скуповима пијанчили, али је то остала као проста прича. Но није било готово ниједне секте, о којој њени непријатељи нису тако што причали; шта ли нису Римљани нзносили на прве Хришћане! Само је међу савојским и бугарским богомилима у ХТУ. в. било појединих случајева разувданости.

Ова мрачна, веронаука, која се одвраћала, од телесних ствари, овладала је духовима словенског народа на балканском полуострву, и ту се задржавале с променљивом срећом до доласка Турака, у средњем веку, у време кад су релиђијозни послови долазили на прво место: у борбу за самосталност православне националне, цркве у борбу за унију источне цркве, са западном ступа код јужних Словена још и унутрашња, борба хришћанства против источног богомилства. Народ се поделио на две странке. Једна се ослањала на државу и црквену власт, надмоћну властелу и свештенство ; друга је прпла своју јачину из броја својих чланова и из пркомерне издржљивости. У Босни је богомилетво одржало победу у не-