Učitelj
46
„Роја“ рабатепабуа Фојпио зе је п ођсе г по патода па јиса Чроујепзколи, јет је пајжее ријао биф, игедђат 1, Луоби пјћоуц. Хи о је пајуажије, рабатепафуо је ђИо по паз 1 Ки штап ројау. Рогпафо је, аа зц ђовопи! 1 ођсе тапје тон! а уде с1кан еуапдје ја 1 арозбоје ; пш 560 је јо5 хпаперје, п пјћ је углед о, Као ЗЕо 'Кказтије код ртобечкапаба, пасејо ођсепша стапја ! гјођодпа Фшпасепја зу. рааша. Хатаупа је ров ђефеа боши БИа, Фа зи рафатет по рт-
•
Кков тенк ша Њапјал ујега ки 1 ртедтавиЧала ЋЕ. о којбштпош ођати пезо партедлају од. озванћ Кгбава ] (а је ројау рагатепеђуа роктепио КијтХеуповеЕ, Која је ртеша Јаббавзкој Кају 5једђетшка боб ларадпе коб 1лоспе сткуе ппаја тамтјетпо пајуебша ртозбопагтодап Ђајјев“ („Ромјезе Возле“. Стр. 851 и 852.) Крагујевац. 17. Фабруара 1862. г. Светолик Марковић, уч. УЛ. р. ђим.
ВРОГТЕВИ
Предавање за основну школу.
1. Појам.
Написати на табли:
У нашој школи има деведесет и пет ђава. У једној чети има, око сто двадесет војника. У колу је играло деветнаест девојака, двадесет и четири момка, четири жене и два ожењена човека. У једној задрузи живи шесторо чељади. У Нишу има око тринавст тиљада становника. У мога стрица има петоро деце: двоје мушко и троје женско.
Прочитај ово! Колико се овде вели да има ђакар Колико војника» Колико момакар и т. д. Казују ли лица иди ствари ове речи: ђака, војника, момака и т. др (Казују лица.)
Заградити све бројеве па онда. казати ла се без њих прочита. Знали се сад кодико је лицар (Не зна се). Шта казују ове речи: деведесет и пет, петнаест ит.д. (Казују колико је лица.)
Написати на табли:
На нашој су школи троја врата. Једном
је детету мајка исплела четворс чарапе, а
отац му купио двоје ципеле. У једном стаду нма осамдесет оваца. Синоћ се видело на небу само пет звезда. Тоши је сад равпо једанаест тодина.
Прочитај! Заградити опет бројеве. Казују ли лица или ствари ове речи: врата, чарапе, ципеле и т. др (етвари.) дна. ли се
сад колико је ствари без ових заграђених речи 2 (Не зна.) Шта онда казују ове речи 2. (Казују колико је ствари.) Шта рекосмо да. казују оне горње речи: деведесет и пети т, др (Казују колико је лица).
Запамтите: Речи, које казују кољико је лица или ствари зову се бројеви.
Нађите сви по једну реченицу у којој ће бити који број!
Написати на табли:
Милан је ланас дошао први у школу, Јоца други, Апа, трећи и Т. Д.
Који је на реду Јоца» Милан; Апа 2 Казују ли лица или ствари ове речи: Јоца, Милан, Апа2 (лица.)
По величини Азија је прва на реду, Амерека друга, Арика трећа, Европа четврта, Аустралија пета.
Шта казују ове речи: прва друга, о ћа и т. др (Казују ред по коме иду делови света једни за другим по величини). Казују ли ове речи: Азија, Америка и т.д. лица или ствари (ствари.)
Запамтите: и оне речи, које казују ред, иб коме (реду) иду љица или ствари једна за другим, зову се бројеви“ Које се речи зову бројеви» Бројеви се зову оне речи, које казују колико је лица или ствари. Које се још речи зову бројеви» Бро-
јеви се зову још и оне речи, које казују
У а
аса
%
МЕ ње та у
| |
пева 4 али
а