Učitelj

нашао органских остатака, до што у новије време Густав Јенчш у Готи и Кресцендо Монталка у Неаплу држе да и овде има микроскопских остатака фауне флоре. На овим гранистима. и портирима, почивају најстрожије памозореске Формације, које 067хватају самодрашке, силурске н девонске слојеве, што по казивању геолога садрже најстрожије остатке органских бића. Овде је јелини случај да се још у самом гнајсу налазе оне Форамикитере, који се (ако само то не буде фантазија, као што је данае, нпр. Брентве опровргао тилбите) зову новином светске фауне.

Иза ове епохе у историји наше земље долазе групе угмена и брегови кречњака, а, на овима почивају слојеви цпрвењака или пермска Формација. За тим долазе многобројни слојеви тријаса, јуре и креде који су сви скупа познати под именом секундерна, — Формација. Напослетку долази последња периода, која је позната под именом тер-

циерне формације, и која обухвата соцене, миоцене и приоцене слјеве, а са квартерним образовањем ствара садашњост. А растописни трахоти, долерити, базалти, који излазе из земљине дубине и који проријају подземне слојеве, састављају за себе особиту групу.

И ако су ове групе свуда по земљи једне и исте, опет се њихови различни слојеви у различним земљама по њиховим Фосилинм утисцима и другим особинама врло често битно разликују. Они нису никад јасни, и за то је врло тешко да се тачно одреде по њиховој старости. Као дапас тако исто и пре, биљке и животиње разликоване су и по климату, и услед тога слојеви, у којима се находи остатака тих биљака и животиња, имају још особите разлике. Али ко може да реши колико је који слој стар и колико клима утиче на извесне разлике Фосилне Флоре и Фауне»

(К. Петровић)

Грађа за предавање о соли.

ПИШЕ

рог. Р. јодоровић,

професор учитељске школе.

Спрема за предавање. За ово предавање потребне су ове ситнице: груменчић најчистије соли, груменчић зеленкасте соли, груменчић зрнасте соли и сабијене соли, шаку морске соли, комадић белутка, парче кре-

чњака, груменчић шећера, парче олова или.

гвожђа, коцка од хартије, лончић, дубоку плитицу (тањир) или зделу (чанак, ћасу, или чорбалук), крпицу од ретког платна, кесицу на шиљак од чистог платна, плочицу од камена (преп или гвоздену ожицу), мало шпиритуса, праменчић памука, комадић сапуна растворити у млакој води (најбоље у кишњици), тигањић.

1. Шта се види (боја и облик), шта се осећа у руци (на длану — тежина), ка-

квог је укусар Нека је со бела, нека зелена, а може бити још и друкчије боје. Ево шећер је бео. Кад умочим овај груменчић шећера у љубичасто мастило, биће и шећер љубичаст, а од црног мастила биће црн. Тако је то и код соли. Чиста со је бела, а ако има у њој зелене боје, изгледа зелена, од црвене боје била би црвена. Ево један комадић чисте соли, кроз који се провиди, и који изгледа као коцка (шта је коцка ви знате), ево оне коцке од дебеле хартије, што смо је пређе начинили. Овакав облик с равним површинама од соли или какве стене зове се кристал. Овај други комадић соли изгледа састављен из самих зрнаца. Тако и јесте, јер ево, како се лако круне