Učitelj

треба исто променути у сам живот, и огледати: у колико теориска разматрања утичу на васпитну човекову страну. Да се с коришћу све ово изведе: треба проценити место на коме ће се примењивати општа васпитна начела; треба знати време, кад се што има употребити ; завод, према коме ће се (имајући на уму степен развића ученика) удесити целокупни рад; срества помоћу којих ће се изводати као и начин којим треба поћи у целокупној 06ради; дакле морају се узети у обзир све прилике, без којих би цео рад био илузоран. Ко проникне све ове прилике измери их тако рећи на грам, подетшавајући свој практички рад са захтевима општих начела, томе ће резултат бити вавек успех. (Овде се претпоставља да и спољне околности одговарају педагогијским захтевима.) Дужа практика са студирањем свога посла, даје потребну рутину у раду, а то је уметност, педагошка вешгина, (такат), којој предходи ваљана теоријска, спрема и постојано студирање у практици. Гола навика у практичком педагошком раду, угледање на туђ посао, бев вишег Философског погледа на цео рад» карактерише обичног занаџију, мајстора свога посла, којем је крајњи разлог — „па ко ваља“ .... граница, ван које он ништа не види.

Према овоме видели смо да је и педагогија систем појмова (начела), који се односе на извесну област човечијих испитивања, т.ј. на проучавање оних начела, Којима се ускорава и "сигурно обрађује човечије хармонијско, Физичко, умно и морално образовање. Међу природним наукама грана је психологије проучавајући законе ум-

ног развитка, као неодољиву потребу која лежи у човековом организму.

Како разумемо хармонијско образовање 7

Неки узимају више васпитних страна као циљеве васпитања. Ми мислимо да строго узевши могу се узети саме ове три стране човечијег ооразовања. — Физичко усавршавање ортанизације, физичко васпитање, сважи, јача, развија организам, а тим врло јако утиче на умно стање човеково. Благодати снажне конституције као и штете недоношчета · како по индивидуу, тако и по породички и друштвени живот, па и по његово потомство у сваком погледу од врло великог је значаја. Све ово има јаког уплива на мозак, као „седишта души“, јер је биолошки закон: да Функције и структура човечијих органа стоје међу собом у врло уској каузалној вези. Умно васпитање у једног човека чини масу знања и његову организацију. Оваква умна развијеност претпоставља, бистро суђење, а ово се не да однеговати ако неје већим делом руковођено саморадњом, јер с недостатка ове и само умно образовање било би непотпуно, нити би се без ње достигла сврха умног образовања. Кроза умно образовање развија се свест не само о лепоме и доброме већ и о ономе што је корисног Овде се идеја о лепоме, и идеја о доброме ограничава на самоме познању. — Моралним васпитањем утиче се на свесно навикавање и моралним дужностима ради образовања, воље и карактера. — Сложај овога тројства чини човека човеком, недостаје ли и једнога од овога трога човећ је — нагрда. Постојани умни рад