Učitelj

ДАЛА А им

шири човеку све више и више умни му хоризонат, а подржавање у моралним дужностима одржава га постојано на моралној висини. Узвишена, тежња да се поколења у том правцу образују гаји наду, да ће се из људи искоренити оно што је зверско, а што се тако често као авет помаља из људи. То је крајња инстанција, којој треба сваки да спеши, а на педагогији остаје да то припомогне и поуздано изврши, не _ од једном, неком мађијском силом, већ постепено, еволуционим путем.

Ово су најопштије црте, којима смо хтели да покажемо неоснованост тврђења, да. је педагогија „вештина", указујући једном руком на суштину иауке; њену теоријску и практичку страну;

другом — суштину вештине; круалзи .

међу науком и вештином; како педагогија одговара захтевима наукену колико се има педагогија разумети као „вештина“. Ово је сумарни преглед свега оног што је о истакнутом пита-

њу речено." К. Ђ. Николић.

7) Добро би било, да је писац ове расправе мало тачније одредио место педагогији, као науци у групи осталих наука. Пре свега питање је: да, ли педагогија долази у ред чистих, или примењених наука Писац на то не одговара, бар не даје одређена одговора. Међутем педатогија, у суштини својој, ништа друго није, до примена целокупне антропологије — Физичке и психичке ; дакле педаготика је једна примењена наука, која говори о условима васпитања (вештачког потпоматања природног развитка, телесног и духовног). У осталом поред све непотпуности, штампамо ову расправу, јер на више места има мисли, које могу бити повод, да неко други потпуније обради исту ову тему. —

Уредн.

Србизирање и организација школа.“

У нашој маленој Србији, имамо у главноме два живља народна, који се разликују једап од другог. Та је разлика доста осетна. Један је живаљ нтродности српске, а, други народности румунске. Једно што их, ко бајаги, везује, то је вера, која је за оба живља једна — хришћанска. Али што се тиче језика, живота, нарави, обичаја и т. д. у томе се млого разликују. Разлика у језику, већ је свакоме позната.

Што се тиче влашког живота, као услова образованости, може се рећи, да је још номадски — да стоји још на

5) Читао на збору »омољских учитеља«. 27. Дец. 1882 г, Ник, Стојановић уч. јасиковачки.

примитивном ступњу. Ко је год имао

"прилике доћи у она села или крај, где

су Власи, приметиће одмах монотоност како међу људима, тако и у природи. Њу не потреса песма девојака и момака. То се не указује радозналом путнику. Приметиће се да поља нису обрађена, или ако су, а оно врло рђаво. Сретне лисе који човек, на њему се неће приметити весело лице, говор, весели ход и т. д. Све ће изгледатп нешто жално, тужно натуштено и т. д. Људи су већином меланхолични. Кад се уђе у село, приметиће се куће затаорене и пола порушене заједно са, оградом. Овде онде видећеш по неку стару баку или по ког старца. А где