Učitelj

2. Диспаратне преставе (везане међу собом) репродуцирају једна другу закон посредне репродукције.

8. Чланови сложене (комплексне) треставе репродуцирају се међу собом закон посредне репродукцаје.

Први закон (непосредне репродукције). — Ако хоће учитељ да да, рецимо, деци преставу, беле боје, он за тај случај употреби парче платна (бела), креде и хартије. Доцније, мало по мало, ова се престава, другим преставама, потисне из свести, али опет не из великог обима памћења. Јер, кад дете види снег или окречен вид, то ће, кроз боју ових предмета, репродуковати ону преставу (сличну овима садањим), коју је пре добио посматрањем платна, креде, хартије. Престава белог, по што се добија среством једног чула, проста је, једноставна (као један знак, осећај, од једног предмета); али се и сложене преставе, са једнаком садржином, репродуцирају. Узмимо да је учитељ упознао децу, помоћу виолине, са песмом „Домовино моја мила..... « Доцније она им се из свести потисне, нагомилавањем других престава. Ако сад неко од оне деце прође поред куће где се иста песма свира на гласовиру, то ће се њему јавити иста песма као сећање на ону стару. Дакле тада му иста мелодија изазива ону, коју је пређе на виолини слушао. — Тако слика овце (на хартији) изазива деци у памтењу животињу, овцу, коју су пређе кроза, чуло виђења у природи угледали.

За што се репродуцирају једнаке преставе Преставе једнога рода, имају исту садржину и осећаји или преставе имају једнаку садржину и у духу, т.ј. они (осећаји) везати су у једну опо-

мињућу се слику. Чим се извесна слика, ма којим путем, јави у свести, то се у исти мах јавља у свести и пређашњи осећај, који је непосредно с њом спојен. — Из овог излази оно важно дидактичко правило, да, што учитељ извесну преставу чешће и на различитији начин понавља, то ће она не само постати јаснија, него ће се тачније и лакше репродуковати.

„Други закон (о диспаратним преставама). — Диспаратне преставе то су разнолике по све несродне преставе, као нпр. одређена“) боја жуто (на лимуну), елиптичан (јајаст) облик, укус лимунове киселине. Међу тим преставе: бело на платну, дувару, креди; тона, у виолине, виљушке, гласовира, или др. ког инструмента; даље, лимунова киселина и винска киселина — једнаке су преставе, односно њиховог сазнавања. — Узмимо да учитељ хоће да упозна децу у једно време са диспаратним преставама : жуто, киселина и елиптичан облик, то све ове диспаратне преставе стапа у једну слику (лимун), која се тада зове сложена престава, у којој према горњем, имамо три знака, — комплексна престава са три диспаратна осећаја. Ту је сад добивена једна недељива целина, у којој су се стопиле саставице укупне преставе; то мора, према горњем, свака репродукована саставица, повући (репродуковати) и све остале саставице, дакле целу сложену преставу. Видим ли жуту боју, рецимо на крушци или наранџи, то ми се јавља цела престава о лимуну, као што би то било, кад бих видео јајаст облик, или окусио дотичну киселину.

') Одређена за то, што има више жутих боја, (у односу на њихову интензивност) које носе исто име,