Učitelj

– 155

који сами ходају, па често и са књигом у руци, у коју само онда упиру очи, кад хоће с ким да се сретну, па да им се неби јавили и Бога назвали. Као људи са узмешаним знањем, често су подложни неким пароксизмима, веома штетним у њихној служби ; јер се ти пароксизми изливају у школи над ђацима, ни зашта, ни кроз што. Излије се поток псовки, које су се накупиле у болној души наставниковој. Мрзећи на

цео свет, коме не могу ништа да науде, |

сваљају све то на сироте ђаке; које само једна једина не правилност наставникова, млого брже и више квари, него што их може да умекша и задобије скромно понашање. Они су сажалења достојни, ако забораве да се препороде прем-да они никоме не допуштају да их сме пожалити; но се баш на против томе подемевају, и ако им се тај подсмеј ни најмање не подудара са њином душевном настраношћу.

У другу грану долазе они, који су већ не само поклизнули, но и дубоко пали у моралу; пијће и карте постале њихна „стихија“. Они се не само не туђе друштва, но га баш што-но реч са свећом траже, и полажу свуда и свагда право, на тако зване масне вечере. Од њих се друштво не туђи, но воле их због њиних лакрдија, смешних досетака, веселих шала, занимљивих задиркивања и т.д. чиме они обично друштво забављају и веселе. Но разуме се, кад се у томе и мера и граница пређе, да се све то сврши на штету наставникову, кога сад или извуку на поље на врата, или избаце кроз прозор, или га стрпају под стол, или га најзад поштено изударају ); И

1) Са овдашњим једним предавачом, тако се нешто десило скоро и ђаци певају о том догађају.

сутра дан историја тога догађаја прича се по целој вароши. Код ових се људи по кад-кад свест разбуди, кад није загушена виновом паром ; сете се своје понижености и свога падежа, и јавља се у њима жеља да се врате на пут, са кога су шенули, те да се прихвате књиге и свога посла. Они се сиромаси затворе почешће у своју собицу, и зарију у негда миле им књиге. Оставимо једног таког на дан два испред наших очију, нека га са самим собом, па ћемо видети, какав ће утицај имати на њега спасителна самоћа, како ће живо синути црте његове Физиономије. Но јест ; ето иду поред провора два три пријатеља, виде да је код куће, па се уврате, и одмах почну претурати и тражити да што попију и валоже ; па кад виде да нема ништа, они ти без икакве церемоније натуку му капу на главу, обуку капут, мету пред њега обућу и натерају га да је обује, и одвуку га на једну партију преферанса ; јер у оваквих створења нема никад довољно куражи, којом би могли одбити од себе таке по њих штетне пријатеље, и утаманити у себи сијасет страсти; а то тим пре, што су то обично људи већином самци, па немају кога, ко би их могао полако од тога одвикнути. Њих ђаци обично волу, што су простодушни и добричине, а то због тога, што сами знају своју слабост те морају пред ђацима да се стиде, да ђацима угађају и попуштају. Они никакве користи школи не доносе, јер често изостају од предавања, а и кад дођу у школу, деђу главобољни и не испавани, или у не нормалном стању па не могу да раде.

У трећу грану долази највише наставника, који обично сами за себе веле: