Učitelj

Зека Буљубаша врати се са својим јунаци-

ма „толаћима“ који јурну на Турке али

сви до једног изгину. Ето тако се несретно еврши та битка 1813 год.

Сем ових река, има још у шаб. округу, али то су мање и незнатније. Све оне утичу у Саву или у Дрину. Све реке, које теку кроз овај округ. користе доста јер оне наквасе ону равницу која. је око њих па онда на њој — равници — добро роде жита.

Највеће је место у овом округу Шабац. То је варош која је мало даље од обале савске. Ту има град, који је баш поред воде. Веле, да га је зидао турски цар Мухамед пре 400 и више година.

У Шапцу је погинуо брат поп 2. Лазаревића. Ранко, који је био родом из СОвилеуве. Он један пут донесе порез једним Турчину Бегу Новљанину, који се беше јако осилио. Кад му Ранко да порез, Турчин затражи још 200 тр. али Ранко му не даде. Бего потетне из п оштоља и убијеРанка на месту. Срби се потуже Хаџи Мутави, који је седио у Београду. Овај пошљевојнике да га, ухвате Бега, али он утекнеу Босну.

Шабац је био дуго у турским рукама. 1804 год. Ј. Ненадовић и Поп Лука, ударе на Шабац. Турди се не могаше у њему одржати, морали се предати, но нису сви изашли из Шапца; остали су у њему само они који са Србима лепо живели.

1807 год. Срби опет опколе Шабац, и онда сви Турци изађу из Шапца, остави-

вши Србима више топова, барута ит. д. —

1818 год. опет Турци заузму Шабац, и доста су дуго у њему остали. Но од 1815 год. нису они већ могли да заповедају као пре. Доцније је прешао Шабад у српске руке; Турака тамо више не беше.

По лепоти долази Шабац између најлепших вароши у Србији, а тако и по величини. Сада у њему има основ. мушких и женских школа; има нижа гимназија у којој има 4. разреда. У Шапцу име доста лепих зграда и улица.

Људи, који ту живе, зову се Шапчани, Многи од њих раде разне занате, а многи

| | |

и тртују — баве се трговином. Има мало и оних који раде земљу и то ону која јеу околини Шапца.

Кад се пође из Шапца путем, који води у ваљевски округ; дакле на исток, доћи ћемо до Мишара поља, које је један сат лалеко од Шапца. Ту је била једна знатна битка између Срба и Турака г. 1806. Да вам испричам :

"Турски цар заповеди једноме паши, Бећиру. да скупи много војске, да удари на Србију и да једанпут умири Србе. Бећир скупи голему војску, 40 хиљада, те њу пошаље из Босне у Србију, а он оста у Бо-

· сни. очекујући да му јаве кад Турци по-

беде Србе Турци пређу у шабачки округ. Одмах почну палити пљачкати и убијати. Срби се уплаше и почну неки бежати преко Саве, неки се предали Турцима а неки побегоше у планину. Кад то дозна КараЂорђе. скупи што је могао више војске и с њом дође на Мишар. Одмах ископа шанад. Имао је 7000 пешака, ::000 коњаника. Џешаке постави у шанцу а коњанике пошље у једну шумицу близу па да они ударе Турцима с леђа. Пред коњаницима је био Поп Л. Лазаревић, и Кара-Ђорђе му је казао да не удара донде, док он не да знак. Турци су два пут нападали, али су их Срби одбили. Трећи пут су пошли са свом војском. Срби их чекаху са запетим пушкама. Турци се све више приближава-

ху. Кара-Ђорђе даде знак својој војсци...

Срби опалише из пушака. Први редови турски заједно са барјацима попадаше. Срби опалише још два-три пута из пушака. КараЂорђе даде знак коњици. Они нападоше Турцима с леђа. Турци се збунише. Срби поскачу из шанчева, и јурну међ Турке. Турци нагну бежати без икаква реда. Врло их много изгине. Многи нагну да пређу преко Дрине, али мало их пређе: неки се подаве а неки буду ту поубијани. Срби одрже победу. Тако се свршила Мипшарска битка. Ту су се показали као јунаци Кара'Борђе, М. Стојићевић, Поцерац, Поп Л. Лазаревић, који је тада рањен, и многи други. Ту је погинуо чувени Кулин-Кадетан, чију је сабљу задобио Поцерад.

па а а

је зар

па та са навео.