Učitelj

185

говање коња, да би се телесно што 60ље развијо, у самој ствари ништа друго није, до физичко васпитање. И с тога, да не би било никакве „збрке у појмовима“, најбоље је — бар како се мени чини — да сени у науци васпитање појма онако, као што се у обичном животу појима. И ето с тога сам сматрао за потребно, да природни ризвитак одвојим од васпитања, које према томе ништа друго није, до вештачко потпомагање природног развитка.

Признајем и сам, да између ова два појма нема никакве оштре разлике. Процес је један исти — прилагођавање извесним приликама. Разлика је само у томе, како се врши тај прцес. Кад се врши свесно, методски, по напред прорачуњеном плану (а свега тога може да буде само код човека), онда ја то васпитање ; кад со свето врши несвесно, из нужде, само собом, онда је то природни развитак. Другим речима, 64спитање је прилагођавање према приликама, које се врши свесно мч методски. Јасно је из овог, да васпитања само код човека може бити.

Сад, пошто знамо шта је предмет подагогије, да пређемо на друго питање : шта педагошка наука треба да каже о васпитању % Питање је ово важно е тога, што васпитање, као један облик људског друштвеног живота, може бити у неколико и предмет социологије, међутим то је наука, која се веома, разликује од педагогије. И с тога је важно, да се тачно одреди: шта о васпитању треба да каже социологија, а шта педагогија.

Кад би расправљали питање : зашто је васпитање код Шпартанаца, било војничко, а код Јевреја — релиђијовно '

или: у колико је васпитање у појединим перијодима зависило од осталог друштвеног живота, а у колико од 0блика, спољне природе, климе и др. прилика % — онда би тиме расправљали поједине теме из сициологије ; међутим кад би узели да решавате овака питања: какво треба да буде васпитање ' како треба школе да су уређене ' какво треба да је домаће васпитање ' и др. — ви би се онда педагогијом бавили. Да ре-

чемо кратко и јасно: социологија рас-

правља научна питања о васпитању, као о једном облику људског друштвеног живота, који се (облик) јавља, стално у свези с осталим људским животом, те с тога социологија и проучава тај облик живота (васпитање) у свези с целовупним осталим друштвеним животом ; међутим педагогија расправља не научна, већ практична питања о васпитању, као о једном свакидањем људском послу. Или другим речима, социологија. тумачи појаве из васпитног и осталог друштвеног живота, међутим педагогија просто казује: макво треба да буде васпитање. Разлика је, мислим, очевидна. Да оволико говорим о овој разлици — нагнало ме је највише до крајности погрешно мишљење. једног мог друга. Писац чланка „Педагогија је наука“, одма у почетку чланка, вели ово : „Данашња педагогија .... · · заузима међу наукама стално масто, а у социологији је међу првима“. (Вид. „Учитеља“ од ове год., бр. 2, стр. 68). Другим речима, педагогија је део социологије. Али то није истина, јер сасвим је други задатак педагошке, а други — друштвене науке. Ако има какве разлике међ теориском механиком, која