Učitelj

А

убио. Србин је бежао у највећу планину крио се у најдубље пећине; хтео је да избегне турско насиље. Орбин се тамо није бојао ни медведа ни курјака; држао је да су Турци гори од свију дивљих зверова.

Тако су Срби дуго и дуго живели, Али и Срби су људи као и други. Они су видели како други људи живе па су и они хтели да се једном ослободе турскога насиља и самовољества. Кад је турска неправда превршила сваку меру, онда су Срби узели оружје у руке, отишли у гору и тамо се купили у мале чете и заклињали су се: да ће се бити с Турцима до год се њих не ослободе и до год их не истерају из своје замље. Где су те чете среле Турке, убијали су их; ни су их жалили. Доцније почеше се купити све у веће и веће чете и најпосле скупише се толико, да су се били и са самом редовном турском војском. На послетку Срби, после дуге и врло тешке борбе с Турцима, ослободише се од Турака и истераше их из земље

Има једна лепа песма у којој се казује : како су Орби живели после пропасти на Косову; како су Турци Србе мучили; како су Срби били робови Турцима. Али се у тој песми казује и то: како Срби нису могли да трпе турско господарство ; како су гладни и жедни, голи и боси, бежали од Турака и ишли у гору само да би могли што слободније живети; како су прхватили оружје и били се с Турцима и на послетку како су се ослободили од Турака и истерали их из своје замље.

Ево те песме:

1. Од онога дана чемернога, Кад је српско пропануло дарство На Косову пољу јадовиту, Србин трпље муке свакојаке, Од Турака грдних зулумћара' И препишта у окови љутих. Ове што му је најмилије било Већ његово смело бити није. Дивна поља и ливаде тучне, Прегажене беху од Турака; Лепа села и вароши красне

Е

Ш.

УТ.

Постадоше станиште Турака;

Где бијаху куле и кубета

Ту се дижу турска мунарета ;

Где с' појаху песме божанствене Ту урличу хоџе и дервиши;

Где је Србин живео лепо

Ту се турски јањичари баше; Где је песма орила се дивна,

Ту је мучна овладала чама. Срби" сеје, а Турчин пожњева, Србин гаји, а Турчин ужина, Србин ради, а Турчин се слади, Орбин роди, а Турчин одводи. Српска земља, турски спахилици. Српска чеда турски заточници. Српске сабље о турским бедрима, Српске токе, на турским грудима. Турски коњи српске газе мајке, Турска пушка србина погађа, Турска сабља, српску главу сече. Нигде мира за Србина нема Нигде станка нит весела данка Срб се пење на врлетне стене

И увлачи у провале брдске

Да избегне турско самовољство; Не боји се медведа ни вука Нити других грабљивих зверова, Тек с Турчином да на близу није Е је Турчин гори од медведа,

Е је Турчин грознији од вука! Ал кад јади превршили јадом,

И кад дошла у подгрлац душа Још је једном срце задрктадо, Још је једном заиграла душа А диже се велико и мало,

И све што се Србином назвало У Србији земљи ојађеној; Машише се шуме и оружја, Машише се горе и планине, Прибраше се у чете хајдучке, · Прибраше се и заверише се:

Да се бију и крваве с Турци.

Те се тако отворила војна,

Што потресла цара у Стамболу. : Задрмала турску царевину, ] Здачудила четир стране света, | Разатнала љуте зулумћаре,

Очистила земљу од немила,

Отковала крила и мишице,