Učitelj

226

који су били на испиту једне класе излаве а долазе други да присуствују испиту ове друге класе. Већ видите да су то родитељи, који долазе онда, кад њино дете има испит. И мало има оних, који неће да виде шта зна њино дете, но шта знаду деца. Али је врло карактеристично да родитељи и родбина никако не пропуштају, а да не иду на испит своме детету. Деца јављају свој родбини својој и позивљу је на испит, и она већином долази. И оно би се дете сматрало за врло несрећно и преврено коме нико не би дошао на ње гов испит. То је права радост за родитеље њине. Занимљиво је и то како готово сва публика с највећом пажњом и срцем прати сва питања и сав говор измеђ учитбља и деце. О спреми самих учитеља и њиној вештини, о одређености и одмерености материјала наставнога за децу и према деци, о потпуном разумевању дечијем и јасноћи с којом на све одговарају, није ми потребно да говорим. У њих би чини ми се велико чудо било, да се нађе дете, да одговара нешто што је научило из књите „напамет“. Књига управо и нема у нижим класама, сем читанака. У виши-

ма има, али су удешене и служе само као забелешка и обнова онога што се

потпуно очигледно пре тога видело и научило. Материјал је са свим обичан и скоро практичан, и само обрађује, проширује и уопштава оне обичне појмове, које деца већ имају и доносе собом у школу, и сва је настава кроз све класе само све даље и даље ширење онога, што је деци већ дато од куће и од природе. И у Немачкој нема чини ми се бољих школа од ових. Све су им друге школе горе. Основна

је настава и ово почетно васпитање је изврсно. И кад би могли принципално да се отресу неких и неких предмета, које је свету историја и дуга предања оставила у наслеђе, и која грдну муку задају и учитељима окоо бјашњавања, и деци око разумевања, па опет изиђе пре на нешто лабаво и бескорисно, као што су нир. „наука хришћанска“ и „историја“, ја бих могао да кажем да би њине ове школе могле да буду права мустра од школа и основне наставе. Па и у овоме су они отишли мало напред и створили мало олакшице и користи и за се и за децу, и за живот практични. Из „науке хришћанске“ место догама и „катихизиса“ они имају само библиске приче старог и новог 18 вета“, и то је тако уткано у практичан живот дечији и друштвени, да се потпуно из старота или новога завета премешта у садашњицу, у сам живот дечији, а и из историје су исто тако покупљене само важније ствари и боље биографије, и то је опет упоређено и везано са практичним животом у данашњици. Кратко да кажем, они се свом силом труде да даду што више живота и светлости баш и оним предметима, који је за децу никако немају нити могу имати, до год је дух човечији 0ваки, а ови предмети оваки.

Улазите у гимназију. Сала окићена свечано и парадно. Ови наставници у раковима. Прописи и радови на најфинијој артији. Разреда има девет, и то су деца од 10 до 19 или 20 год. Разредни наставници доводе поједине класе и на њима се мењају поједини наставници, и испитују из својих предмета. Испит једне класе траје два сата, и за то се време испита из два предмета. Нај-