Učitelj

231

почео перијод општејевропске цивилизације, могла је — бар у начелу да се призна потпуна једнакост људи. Поред реалних услова — стварне међусобне једнакости оних дивљих племена, што су била наследила римску империју — овоме је припомогла још и хришћанска проповед о братству и једнакости свију људи. Кад је већ признато то начело, разуме се да јен у васпитању било усвојено, т.ј, усвојено је било, да све људе треба васпитавати према извесном општечовечанском идеалу. Али у први мах, то је само у начелу било усвојено. Међутим у самом животу, разлике међ васпитавањем ритера, свештеника и простог народа биле су огромне. И управо сва историја средњег и новог века односно васнитања — ништа друго није, до само приближавање једнакости при васпитавању свију људи, без икакве разлике, приближавање идеалу, који и данас још није потпуно остварен. — А сад да изнесемо, у најкраћем прегледу,

Развитак васпитања.

1) Преисториско доба. Примањем и усвајањем онога, што је прошлост израдила и предала садашњости, сви се подједнако васпитавају за борбу с природом, како ће моћи да одрже живот свој.

Васпитавање

2.) Перијод дојевропскит цивилизацмја. Класинско, сталешко васпитање. Нема никаквих општечовечанских идеала. Дете не спремају за човека, већ ва члана ове или оне класе друштва.

8.) Грчко-маћедонски перијод. Људе васпитавају према извесном општечовечанском идеалу (хармониски развитак тела и духа — естетичност); али још се не признаје, да су за то све способна и друга племена.

4.) Римски перијод. И овде се васлитање врши према извесном општечовечанском идеалу (оспособљене за практичан рад у животу — практичност). У толико је учињен напредак, што се и другим племенима признаје да имају способностн, које и сви остали људи.

5.) Доба опшштејеврошске цивилизације. (Средњи, нови и најновији век). У начелу усвојена једнакост људи, усвојено да сви људи треба подједнако да се васпитају према извесном опшштепримљеном идеалу. На самој практици пак, начело је то тек у неколико примењено.

То су ето најкрупније карактеристике, које историја васпитања треба анализом да изведе, пошто претходно изложи, какво је васпитање било код појединих народа у појединим пери-

јодама. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

= <= #=——————___-------

деце у родитељској кући.

их

Факт је, да на развитак дечији упливишу и прилике његова зачетка, и не само то но и преносе се извесне способности очеве и материне, па чак и његових прелака. У ово последње не може се сумњати

ни најмање, да није истина. Ови створови у природи теже, да одрже прво и прво свој род, па за тим своју фелу, и не само, да теже, Т. ј. да то зависи од његовог организма, по то је баш закон природни: род