Učitelj

818

ми“

угрејао. Осем тога деси се па рукама бу- | и цивилизација отклониле су све тешкоће

ричка по каквој врелој води. Воду је за купање детета метула, на ватру, а дете развијено оставила да се ваљушка по латосу или кревету. Дете се је охладило, а она је врућа. И вода, која ће за матер изгледати млака може за дете да, изгледа врела, и да га опари. Она то и не приметив гмурне дете у тој врелој води, и искупа га поред свега његовог плача, незнајући да оно плаче што му је врела вода..... Ово је без сумње шкодљиво за. дете.

Није довољно за чишћење пора само да мати купа дете редовно сваки 24 сата. Осим овога она ваља да га избрише лепо чистом крпом. Овим она чини два добра по развитак "детета. Једно је то, што се сада поре лепо очисте, а друго је ово. Ако се дете онако мокро обуче или увије, то ће се она мокрота да упије у кошуљу или завој, и тиме се пак праве две незгоде. Једна, је, која постиже често знојава човека, а друго је то, што влажност кошуље или завоја смета испарењу и тако парллише вајду од купања. Користи од брисања детета после купања чистом крпом свакако нису мале и зато се то може слободно препоручити матерама. Осем овога још је један услов потребан, па да се од купања има вајде. То је овај.

Ми одрасли људи носимо одма до коже кошуљу. Ову кошуљу ми мењамо ако не два пута, а оно једном преко недеље. Да ли ово чинимо што смо скошњи без икакве користи Целокупна и то права цивилизација и култура, што се огледа на, човеку, — све је то поникло из р'зних потреба. Ношење кошуље то је производ цивилизације и културе. Према томе и ношење кошуље није нешто беспослично, но има извесни задатак, који кад се постигне јесте од користи. Каков! је потреба изазвала, ношење кошуље и често мењање 2 Знамо, да материја непотребна човековом организму изилази на оним порама, а пошто ми нисмо голи, но одевени, то та материја ди одлазир У најближој хаљини. Најближа, хаљина до човекова теда напуни се том нечистоћом и то је нама. шкодљиво. Култура,

по човеков живот, па и ову. Ово је отклоњено оним мењањем кошуље или боље рећи : увијање тела чистим платном.

Сада се можемо питати: матере које купају дете, па ношто га окупају увију га у нечистом платну, да ли имају вајде од тога што га купајур Никакве вајде Бадава је вупањем очишћено од рђе, кад се увијањем у нечистом платну навлачи опет нечистоћа. И тако сада можемо рећи да је потребно ради развитка, детета, да се држе и његове аљине чисто.

Човек живи, тај се живот састоји у трошењу материје што је у њему. Матерпја потребна је човеку с једне стране ради горења, што је услов живота, а с друге стране ради развитка органа човекових. Обоје ово: и горење и развитак налази се у пуној снази код детета – Детету је потребна храна ради горења у самоме њему и ради развитка његових органа илп боље рећи ради његовог рашћења. Па од куда ће оно наћи ту материју Из хране, коју добија из недара матере. Овди је сада питање, којих се правила ваља придржавати у хранењу 2

У хранењу ваља се и дете придржавати онога правила, кога се ваља придржавати и сви људи, а, то је умеренос. У колико ваља ди пази човек да умерено једе, у тодико више ваља дете. Стомак је детета млого нежнији, па се може и лакше покварити од неумерености. Хладноћа да ли ће пре наудити њежном цвету, или ће пре наудити одртеломр Свакако њежнијем ће пре наудити. Е тако исто и неумереност ће пре наудити детету но старом човеку. И зато ваља дете већма чувати од неумеречости. Није само ово разлог, да дете ваља чувати од претоварења стомака, но још и ово. Ко тражи више хране и ко пре изгладни, да ли онај, који је достигао меру свога развитка или онај, који се развија, и то нагло Последњи више тражи хране. „Дете спада у врсту ових последњих. Оно док је мало тражи много да једе, и често што но веле прегладни, а то је све таково, ла иде на руку кварењу стомака. Ко-