Učitelj

906

Народна просвета у здруженим државама северне Америке. |

Од

је. Миропољског.

(НАСТАВАН.)

Што се тиче нарочито бијења штапом, и теорија и практика противуречи једна другој у Америци.

Из извештаја суперинтендента појединих држава, а нарочито из извештаја суперинтендента појединих графства. види се, да је телесна казна (еогротај ритазећтелф) у неким државама дозвољена законом и упражњава се; а у неким је пак законом забрањена и нестаје је у практици. Има врло много препирања о томе питању, и то не само у званичним извештајима и педагошкој књижевности, већ и у политичким новинама,

Из тих препирања види се, да американски педагови сматрају телесну казну као ствар преко потребну при васпитању, ослањајући се на ове основе: а) Ми, говоре они, треба да узимамо човечију природу онакву, каква је она, а не онакву, какву би ми желили. Има деце толико себичне, самовољне, тврдоглаве и пакосне, да се не подају никаквим моралним утицајима; за такве је Физички бол једино срество да се поправе. 6) Даље, ради поретка у школи и ради учитељевог ауторитета, телесна је казна преко потребна у крајњим случајевима. Мишљења уважених американских педагога у томе су различна. Нека ћемо овде навести. Др. Двајт (Оулеће) вели: „Воља родитеља, треба да буде једини закон за дете;

та воља, пропраћена родитељском љубављу, јесте најбоља управа. Исправљање пак, под којим се кадшто разуме цео смисао управе, јесте само најмањи његов део, ма да је преко потребан, кад нема других срестава.“ Управитељка женске семинарије у вароши Троји (у њујоршкој држави), госпођа Биљард вели: „Признајем, да телесну казну треба улотребити сватда, кад друге дисциплинарне мере не помажу ; ја сам познавала неколико младих личности, које су биле тако слабих умних способности и које су имале тако много животињских својстава, да би штап за њих био прави благослов.“ Др. Пеп, прал тик-педагог, врло уважен у американском педагошком свету, изражава се о томе овако: „ја, без икаквог колебања, признајем : да је тедесна казна једна од најбољих мера за повраћање ауторитета у школи. Ја сам до тога закључка дошао после пажљивог проматрања предмета и двадесетогодишњег огледа и после изучавања свију планова за замену или за укинуће те казни“. Хорације Ман, познати педагог и ван Америке, о томе овако мисли: „Телесна казна може се употребити само у случају крајње потребе; међу тим треба будити осећање љубави, поверења и радити уверавањем и одобравањем...,“

па а као а ан омисаа