Učitelj

929

Разглашеност немачних школа.

ДАЉА.

У немачком месечном журналу „Фе пеце Те“ што у Штутгарту излази, изашла су до сада, између других такође добрих, два изредна чланка од Едуарда Сака; један носи наслов: Зђалд Феу Фешасћеп. УојкеђуФило, а други: Ођег дет Вићи дет дешвсћел Уоказећије. Први је изашао у јануарској свесци, а други у априлској.

0 овоме последњем чланку ми хоћемо коју да проговоримо. |

Кад год се код нас хтело да ставе као углед школе по другим земљама, онда су на првом месту истицане школе у Немачкој. Наши педагози и писмено и усмено не могу да се нахвале немачких школа и рекао би човек, да они не би ништа, више желели од наших школа, него да дотерају до ступња на коме су сад немачке школе. Оно мора бити да и у немачким школама има нечега доброг, да не можемо да замислимо да су наши људи који су се по Немачкој учили, и поглавито се изучавањем школа бавили, да су велимо, наши људи толико обманути, ла сасвим без основа нешто хвале. Може бити да много претерују, али могуће је и да има нечега доброг.

Но писац горе поменутог чланка, није задовољан са немачким школама, нити одобрава толику њину разглашеност. Он је Немад, сигурно у Немачкој живи, јамачно се и он сам у тим школама учио, он могуће да је и сад у каквој немачкој школи учитељ или професор — због тога он боље познаје стање немачких школа, него наши и други туђи педагози, а почем о својој домовини пише, то не можемо ни сенку сумње бацити на верност и истинитост његових речи.

Писад вели, да су доиста пре 40 година немачке школе биле најбоље на свету. Тада је у Немачкој било врло ваљаних учитеља, ревизора, учитељских школа и др. Учитељи су сами из својих побуда, сопственом

ревношћу и с највећим пожртвовањем радили у школи. Отуда су и школе морале бити добре, и од тог доба, или у том добу, изашле су на глас немачке школе. Сама управа школска врло је мало допринела овоме гласу; све што је она радила, то је остало на хартији. И дотле, док је управа школска била скоро без икаква утицаја, и док су сами непосредни радници школски гоњени љубављу према школи и својом умном снагом самостално окретали точак напретка, дотле је и школа напредовала, и тада је заиста био оправдан глас и слава немачких школа.

Ако и каквој друштвеној установи треба. самосталности, то школи је треба највише. Чим се управа школска почне мешати и у најмање ситнице школске (овде се разуме искључно настава) и прописивати правила изван којих се школа не сме да макне, онда ту неможе бити никаквог напретка. „Учитељ је душа школе“ говоре педатови, и сви образовани људи то потврђују. Ту лепу мисао, тај необориви Факт, често врло често не разумеју у његовој истинској вредности они, који управљају школом. Јер како би се иначе могло разумети то, да је учитељ толико везан којекаквим расписима и правилима, те не сме ни једну чивицу другчије наместити, ни један точкиђ друвчије окренути. Све је лепо одозго намештено, свака је чивија на свом месту, точку стрелицом је означен пут, којим ће се окретати, све су осовине подмазане и учитељ има само да уђе и да ухвати за главни точак и да га окреће. Тако од прилике данас изгледају све школе у свима државама. Али то није добро, и такво уређење школа не приноси велике користи народу.

Писац чланка врло је лепо то објаснио, наводећи како су и шта школске управе радиле. Чим је управа школска засукала рукаве и почела писати небројене расписе