Učitelj

а

ћа да дише, али она му није дала ту могућност, да може налредовати ако дише покварен ваздух. Покварен ваздух у стању је да шкоди човеку онако, како му шкоди и отровна рана. Да би пак ваздух остао чист потребно је да соба у којој је дете буде изложена промахи, и приступу сунчаних зракова и да је на послетку сува: Ако је соба мрачна, при том влажна, шта ће бити са дететом > Рђаво. Крв се поквари, и отуда јаве се шкрофуле, које после својом несрећом по дете раздиру ни де те, а и саму породицу у којој оно живи Но, пардон! Овде се сударамо са друштвеним уређењем. Да ли је данас осигурана

ови

свакоме члану друштва материјална странар Не само да није осигурана свакоме но маси, а у извесним случајевима и ниједном није осигурана. Може ли се кућа подешавати према тим захтевима, хигијене, ако њен газда: матере и очеви нису материјално осигурани 2 Неможе, е па онда зашто придикујемо о томе како треба да је соба са хигијенског гледишта, кад те прилике паралише нешто што је узрок тој немогућности; зашто тражимо да се у лањају последице, а допуштамо да бесне њи-

_хови узроци» Ова преконосница је по све

умесна, и ми се тржемо од придика.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

КРИЈКЕВНИ ПРЕРАЕ А.

Писма о кући и школи, намењена ро_ дитељима. Написао Јоксим Ст. Марковић, учитељ. Београд. Парна штамп задр. штамт. раденика 1883 год. цена 60 дин. п.

(НАСТАВАК. )

Сад да пређемо на физичко васпитање као на трећи задатак школин. Ми смо мислили да ћемо у овом одељку наћи не само цељ томе васпитању, већ наситно испричано све о томе како ће родитељи да поступају са својим дететом од почетка па док му више не треба како родитељска, помоћ тако и осталих. Али од свега тога нема ничега. Писац је изнео да је ово најважнија цељ, јер „без злравља нема, богатства“ и одмах вели: „Ове што је у школи и око школе наперено је против дечијег злравља“, да је школа, „до крајности немоћна (7) да отклони те узроке“: После свега овога, писац се обраћа родитељима, и прекорева их да су они криви за то, што су вм школе, готово све, такве да само руше здравље дечије; зато их и саветује да од својих уста откидају па да подижу школе: светле, високе, широке на згодном и злравом месту; да су им клупе добро удешене

| | |

за децу, и да су добром стању итд.

Као што читаоци виде писац „Писама“ и за ове незгоде криви родитеље. Да ли је правор –- Врло је мален број српских држављана, који живе у кућама пространим, светлим итд., које одговарају лекарским правилима ; мален је број и оних који остављају, за неко време, своје место и околину у којој живе, само да се упозна са осталим, промене своје мисли и види све своје мане како код себе тако и на дому, па да то поправља. Још мањи је број оних, који знају за све услове по којим се треба и мора начинити дом. Огромна пак већина српских држављана од свега тога нема ни појма. Па кад је тако стање држављана онда је нужно, да држава одреди законом да сви, почев од учитеља, па до министра, раде на томе. Па да ли је тако било код нас, и да ли се бар данас то врши» — „На сваки начин — не. Код нас многи који су позвани да свој народ поучавају у чему се састоји леп живот, окренули су на другу страну т. ј. поучавају га, али само у томе како ће да гове њихној ћуди, себичности и материјализму. Зар срески и окружни званичници, срески и

сва срества у школи у