Učitelj

377

исти камен онако исто прави и онако се | овде ће се белити све семе озидане, лепо

исто троши и иде те прави по ново листавац као год и онај од крижуље 2 За то су људи скратили, па од свих тих силних малих историја начинили неколико великих Све су поделили: на оно што не расте, на оно што расте, на оно што је живо и може да иде, и на сно што је човек направио. Ви знате да је оно прво: камење, земља и вода; оно друго: траве, цвеће зеље и дрвље ; оно треће: животиње; оно четврто : оне вештачке ствари, што их је човек од свега тога начинио. Оно прво троје људи зову историја природна, а ово четврто, што је човек направио, историја, вештинска, направинска, грађевинска, или како велики људи веле: Историја културна. И ово је децо врло интересантна историја. Ето погледните око себе, у што год видите да је човек направио, помислите да, тако некад ништа није било, но је стало грдне муке и трудбе, док је човек ово све измислио и научио ово да прави. је данас лако да учимо од њих готово, како се то прави, али како је њима било кад нису имали од кога да уче, но морали сами да измишљају >! Ми данас гледамо куће и зграде наше, па мислимо тако је на век било. А није, Замислите да су некад људи копали рупе по земљи, па се крили по њима као год оно попац, или лисица и сова по пећинама. да тим је почео да прави вењаке на дрвету и да бежи са замље у њих да га неби друге животиње удавиле. Онда је почео да прави мале вућере по земљи и да измишља нешто чим ће да се брани, Доцније, дуго и дуго после тога, почне да гради мале кућице, талпаре и кровињаре, као шти их и данас има по неким селима. Деца њина већ су више научила од њих и почела да праве још 60ље. А деца ове деце, па онда њина деца, па опет деца ове деце, и тако даље, док није човек дошао данас дотле да прави оваке и оволике куће, какве ми данас гле. дамо. И кад ви порастете, ви ћете градити већ мало боље, но што смо ово ми данас поградили. И кад сви ми помремо, па остану изучепа деца ваше, па онда деца њина

И нама '

окречене куће с неком бољом ћерамидом покривене, и с већим и све стакленим прозорима. У њима неће бити доле прашињава, земља и ладна цигла, него чиста опрана даска као ово у нашој школи и још боље

· Дамислите да путове човек некад

| није ни градио, него се они сами правили

онуде куда се најћешче пролазило. А ишло се онуда, куда је најсувље и најлакше било. Ако је наишао човак на, бару, он је облетео око ње; ако је наишао на повећу реку, он је занлазио онамо где је најплиће. Доцније је почео да гради навлаш путове и да на рекама подигне мостове. А данас не раде људи више ни тако само нело милионе потроше за један најравнији, најправији и најкраћи пут, па на ниже стотинама кола, па седи па њима а пара га вуче. И тако свака, ма и најмања стварчица“ има свој чудан мален и незнатан почетак, па се после мало по мало повећавала, поправљала и расла до данашњице. Кад би-

сте само могли да помислите, како је биле

онда, кад још није било стакла и гвожђа ! Па како се од њих после, мало по мало, правиле разне и безбројне ствари. Ви данас гледате аљине, а не сећате се да је човек некад ишао гб, и да је само умео да убије коју животињицу те да је одере и да се покрије кожом њеном или лишћем од дрвећа. А одатле па до данашњих аљина има иљадама и стотинама иљада година и стотинама иљада разни аљина, разних шара и разних алатљика, војима. се аљине тву, режу шију и готове. Гледате књиге, новине, артију, а не сећате се да некад свега тога није било. Све некад није било и све је човек морао испрва сам својим рукама да ради још гореи мучније но данас сељаци у селу. А данас ето колико које чега има, и за све је човек почео да измишља машину да му она ради а, он јој само помаже.

Све то, од започетка па до данас, како је повек измишљао па све нешто више и више, веће и веће правио те постала данашњица, то прича Историја. културна. Децо,

ја вам ништа нисам попричао из ње. Ја