Učitelj
ти да ми данас у главном одбору немамо тачвих људи, какви су потреб ни по самом значају главног одбор.а Говорећи ово не гледамо толико на, њихову интелектуалну способност, колико на прилике у којима се они налазе. Чланови главног одбора учитељи су, и као такови нису у стању да уложе знатан део времена око унапређења учитељског удружења. Разуме се, да ово још више отежава и то, што сви немају довољне спреме да би могли тачно отправљати послове који им као члановима гл. одбора спадају у дужност. Овим недаћама могло би се доскочити двојањим начином ; први је начин да чланове глав. одбора (само не оне који су са службом у месту). плаћа само удружење; а други је начин да се у месту где борави главни одбор поставе за учитеље образованији људи, управо они, које избере учитељска скупштина. Овај последњи начив, разуме се, стоји са свим под командом г. министра просвете. Кад би се
ово са члановима главног одбора из- |
вршило, онда би се испунио један од главних услова за напредак учитељског удружења. Већа живост у кругу главног одбора изазвала би и већу живост код појетиних чланова удружења. Главни одбор истицао би сва она пита-
ња чији тачни одговори стварно пома-
"у остварењо дружинског циља.
Да би покрет самог удружења био јачи ваљало би учинити неке раформе у самој организацији учитељског удружења. Свима је нама познато коко се врло слабо састају зборови, па и тамо где се састају као да не иде као што би требало да иде. Узроци су том различни, а као главни истичА се: прво,
И
мали број члинова који састављају један збор; друго, непримамљивост оних предмета што се на збору претрееају : треће, начелна поцепаност међу учитељима ; и четврто удаљеност учитеља, од центрума. Овде поменусмо „непри-
| мамљивост предмета“ што се на збору
претресају. Да, учитељи радећи непрестано у школи и мислећи о њој, увидели су огромне неприлике што стоје на путу правилвог и темељног школског васпитања. Гласови њихови што се подижу у корист напретка истог васпитања, остају увек гласови вапијућег. Многи већ. изгубише паду да се тим путем може учинити, и отуда њихова, немарност према стварима ове врсте. Но опет ово не смета толико напретку удружења, колико смета сама удаљеност једног учитеља од другог. Ово никако не допушта да се учитељи чешће састају и да предузму какав 08биљнији посао. Зборова имамо приличан број, али смемо рећи да више од половине преко целе године нису ништа радили. Ми држимо да је боље имати мање зборова, али да ти зборови имају више активних чланова. Састанци би свакојак били ређи, али за то озбиљнији. Према томе ваљало би обновати #—6 главних центрума, и у њима преко године држати 83—4 скупштине. Као главни центруми могле би бити вароши: Београд, Јагодина, Ужице, Ниш и Неготин. У свима тим варошима био би по један одбор, а састанци би се држали о берби, о Божићу, о Ускрсу, о Троицама и о глав. распусту. У другој половини распуста држажала би се главна скупштина, као што је то и данас штатутима прописано .