Učitelj

445

Ј. Бољарић био би за то да се изради каква добра читанка са таквим чланцима, у којима има ствари из свију предмета који се прелају. Кад би биле тако израђене читанке, онда би и могло бити без књига. Даљг наводи како је незгодно без књига у том случају, кад које дете због болести изостане од школе, па после не може да достигне своје другове, а, са књигама је већ лакше у овом случају.

Џ. Никетић мисли да ову ствар не тре· ба олако узети па прекршити као преко колена. Нас има овде 50—60, а осим нас има у Сабији још преко 1000 учитеља, па шта ће рећи остали ако ми решимо да, се избаце књигер Што неки веле, да ће се слаби учитељи пролењити, ако имају књига, то и може бити, али шта ће они учитељи који имају више разреда, ако немају школских књига2 — Он није за то, да се књите избаце из оси. шк. и с тога, што се то мишљење не може шротурити и остварити, па кад се не може остварити, онда нема, места ни решавати га.

У. Палеташевић одговара У. Благојевићу што овај вели, да се књигом боље утврди оно, што учитељ предаје, па вели, да се то утврђивање може постићи и тиме, ако деца после предавања, ПРИ РИГАа и напишу то укратко.

М. Велицки вели, да му се чини да мло. ги не разумеју каква се читанка мисли кад се каже. да остане само читанка у основ. школи. Он вели да је код њега читанка и „ Голуб“ и „Невен“ и све боље књиге за децу. Наводи разлике између деце, која,

уче из књига и деце, која уче без књита, |

што се тиче здрављу и мишљења. Он је за то, да остану само читанке, алч читанке какве он разуме, као што је казао.

М. Јовић одговара Никетићу, што боји да то неће одобрити сни учитељи, који иису овде на скупштини. Ми смо, ве-

ли, дошли овде да се обавестимо како је боље и како би требало да буде, а не кројимо ништа што ће бити обавезно и за остале. А Никетић пека се не плаши шта ће бити са мојим и његовим историјама оне ће већ славно проћи. — Што Драту-

се

тин вели да ће бити тешко за слабе учитеље, ако се књиге избаце, томе би се могло помоћи овако: Да се замоли министар просвете: да. иде на руку „удружењу“ и зборовима, па ти слаби нека долазе на 360рове и нека се усавршавају

У. Благојевић. Аљо се мисли на ове књиге, које се сад употребљавају, и ја сам против њих, јер су оне више за смеј него за збиљу. Што Водишки наводи да су деца, која уче из књиге бледа, слаба, умно неспособна ит. д.то нико неодриче; али књиге се могу употребљавати као срество за објашњавање и утврђивање.

М. Јовић наводи пример из свог искуства како је имао неколико ђака, који су били врло тупи и нису могли никад ништа научити док је покушавао да их учи из књиге; а кад је почео онако без књиге, он их је поправио.

Сп, Радосављевић. Учитељска скупштиим бави се са овим питањем већ 3 сата, а резултал свега овога изрледа ми да ће бити или нула или ако не нула, а оно први број до нуле. Зар за љубав тога, што ове књиге не ваљају, не дати да се боље из-

| раде. Баш и кад би се могло без књига,

у Србији сад то не би могло бити, ма да неки журнали дрече, како се Србија подигда и унапредила. Тога нема ни у најнапреднијим државама. Кад би се књиге избациле, то би био врло велик скок, а то

| није никаква кураж, као што није кураж

кад ко скочи па сломије врат или ногу. Он није за то да се књиге избаце, него само да се ове избаце, а боље да се израде. Преседник затвара састанак да ће се сутра продужити говор о овоме. Са свим је састанак овај закључен у 6 "А сата. 1. Августа 1383 г. у Београду. Председник ТЕ. учитељ. скупштине Бладимир Зебић.

Потпреседник

Драг. Т. Марковић. Секретари :

Д. ). Путниковић. Илија Миљковић. К. Ђ. Николић.

М. Јовановићева,