Učitelj

· 444

гимназију са 4. рад, и основ. мушку и женеку школу.

Поред реке Ресаве, близу ман. Манасије, само са противне — леве — стране, има једна варошица, Деепотовац. 'То је нова, варошица, до скора је била село и звало се Војник и ту има основ. шк. Она је мања и од Ћуприје.

Пропитивање.

У овом округу има више добрих путова — насипа — којима се може на разне путове ићи. Главни је онај, што из Ћуприје иде на запад, прелази Мораву ин води у јагод. округ. То је пут цариградски. Он пде и од Ћуприје на југ, пролази кроз Параћин и даље се иде у окр. алексиначки. Из Ћуприје се пружа још један пут, којим се иле на север и долази у Свилајнац. и одатле се иде даље у окр. пожаревачки.

Овај округ долази међу родне округе у Србији. Западни део је плоднији од исто-

чног, јер је источни доста брдовит. У равницама око Мораве и Ресаве роди врло добро пшеница и остала жита.

Људи, који живе у овом округу, зову се Ћупричани. Мало је људи у овом округу који се баве трговином и занатима, него већином раде земљу и гаје стоку Нарочито у овом округу негују овце, од којих се добија врло добра вуна од које после праве сукно и друге ствари. ·

Ћупрачани говоре лепо и чисто српски. Не говоре погрешно, као што то има у неким окрузима. Само што на неким речима друкте ударају гласом н.пр. икбна, четири ит. Д.

Пропитивањо свега.

Цртање овог округа. (Цртање је најбоље оним редом, којим се и предаје: најпре се само ограничи, за тим се цртају планине, ча реке и места на њима (о којима говори). па онда остало попунити. Учитељ прта на табли или великој разапетој хартији Ђадп цртају на хартији.) М.

Записници састанака ||. учитељске скупштине

држане у Београду, 1888. год.

4. Састанак 29. Јула, 1983. год. по подне. САСТАНАК ОТВОРЕН У 4 САТА. (СВРШЕТАЋ.) У. Благојевић мисли да у осн, шк. тре-

ба да буде књига, које би се употребља- |

вале тек пошто учитељ о чему исприча. Књиге управо да буду као срество, да се

· нешто боље упамти и утврди. Кад нема

књига, дете може брзо да заборави учитељево казивање, а кад има књига, онда чита, и тако боље утврђује добивено знање.

Р. Василић одговара Урошу и подпреседлнику па вели да би и он био за књите у осн. школи, кад би се оне могле удесити као што треба. За децу ваља писати што равговетније и јасније, али ако се оће то да постигне, онда би ењиге морале бити

врло опширне и врло велике, а као такове нису згодне за децу. У сеоским школама још је незгода са књигама и та, што се тешко књиге набављају и докле један ђак набави потребне му књиге, дотле други већ поцепа своје и тако готово никад сви немају књига, те учитељ опет мора да ради без њиХ.

„Ђубисав (Јовановић побија наводе И. Миљковића, што овај вели да је постигао бољи успех кад је радио са књигама, него кад је радио без књига, па вели, да је Миљковић можла бољу белешку добио, можда је више урадио, али ла је бољи успех постигао то није истина.

Илија Миљковић се објашњава. са Љубисавом и вели, да је баш постигао и већи и бољи успех. ; Њиве