Učitelj

467

0) злату

и сребру

(Практичко предавање у ПТ. и [У, разреду основне школе).

1. Злато.

Шта је ово што у руци држим» — (Дукат или који други златан новац треба. држати између два прста). — Од чега се праве дукати 2 — Какво је по боји ово златор — Кад пустим овај дукат на сто, шта ћемо чути — Може ли дакле злато да звечир — Кад би неки испустио пли изгубио неколико дуката и крајцара негде на путу где је прашина, које би од тога двога пре угледао онај који би на то наишао 2 — За што би пре угледао дукате (Што су дукати ејајнији). Дакле: злато, има своју боју, сјајност, и звек Понови то ти! Ти!

Кад се злато тако углади, да се на њему може огледати, онда се каже, да му најбоље излази његова металпа сјајност. Понови то ти! Ти!

Би ли зарђало чисто злато, кад би у земљи стојалор — А би ли злато променило своју боју кад бисмо га у воду епустилиг — Да ли би се што у ватри променилор — А да ли би се што златоу својој боји и сјајности изменило, кад би дуже времена у влажном ваздуху стајало о нечему обешено 2 — Дакле : чисто злато не рђа ни у земљи, ни у води, ни у ваздужу, ни у ватри, ни у каквој киселини, не мења своју сјајност. Кажи ти то! Кажи ти! Ти!

Зна ли који казати, од куда се добија злато — да ли оно не расте као биље — (Копају га људи рудари из земље ју којој га има, а расти не може као што ни остало камење не расте.) — Да ли се овако чисто и сјајно из земље вади као што га видимо > — Да ли је то лак посао вадити злато из земље и пречишћавати га 2

Чисто злато већином се само налази у камену белутку и још у по неким стенама, или у песку које реке, али се не налази

| у оваком облику у пргроди као шот га _вилите, но се понајвише налази у облику | дрвета, које је разгранато, или у облику жица или у танким плочама. Но има злата, што се налази у природи и једрог )чврстог), расутог у зрнима, и у тако ситним зрицима, која се не могу очема видети, налази се и као ситан прах, или у повећем комађу као што вилите у овој књизи насликано (Показати онај насликани грумен злата у ми ералогији Покорнога страна, 51). – Пропитивање овог одељка.

Злато, као што смо рекли кал је чисто, он га је врло жуто : ну понекад је оно жуто као мед с тога, што је помешано нли с бакром, или с гвожђем, или са сребром“ и. д. Дакле: злато је у природи увек више пли мање помешано са сребром бакром или гвожђем. Злато, које се употребљава, за прављење накита као: прстења, минђуша,“ брошев“, крстова, сатних ланчева, и т. д. друкчије је боје од оног злата, од кога се прави новац (влатници, дукати наполеони, п т, д) Може бити: жуте црвенкасте, црвене, зелепе, бледо-жуте, бледо-првене и сиве боје; а то с тога, што се злато меша с бакром, са сребром или челиком. Пропитивање,

Злато је најтеже од свију других метала, као од сребра, бакра, гвожђа, олова и т, д. - то значи, кад би узели два, подједнака по величини комада један од злата, а други од бакра или сребра, па бисмо их измерили, нашли би да је комад злата, много тежи од комала сребра.

— Злато се врло тешко да топити и ако је као олово .мекано и витко, Кад се на врло јакој ватри истопи, онда то нстопљено злато сјаји се не жутом већ зеленом бојом. Чисто злато је меко и витко с тога се даје растезати и развлачити у таке танке жице, које се не могу ни оком

видети. Један грам злата може се извући 30%