Učitelj

да се много полаже на количину знања, а превиђа се права задаћа школе — свестрани развитак заспитника. И Накетић греши кад вели, да није за учитеља теорисање; по њему требало би то оставити Бањићима, Јосићима и др. Ја ту видим да он превиђа одакле треба да пође теорисање, а што вели да нас је на ово побудио Дитесов говор, вара се, јер смо ми још као ђаци учитељеке школе схватили важност школских књига, учеблика, коју треба, једном за свагда да замени жива реч и ствар. Никетић вели, да се без књиге не може да пробуди код деце саморадња. Ми знамо да се знање добије очигледношћу, а живо престављање у настави ствара интерес, који је непосредна побуда саморадњи. Што Јаша вели, да је у целој настави базис учитељ, а по том вњига п0грешно је, јер је базис само ђак.

"Сви педагози слажу се у томе, да се школски радници држе психологије, а она вели, да се преставе добијају сопажањем, пе питам може ли дете добити какве год преставе из књигер — Учењем из књиге добијају деца само фразе и илузије. Џа и саме друштвене науке уче нас како треба, учити. На нр. сваки зна, како сељак учи своје дете рачуну, показујући му саме ствари. Тако исто знамо, како и сељак може знати своју историју. (Наводи за пример како неки сељак зна нову историју боље од насе!) Дакле жива реч и посматрање ствари треба да замени књигу. Наводи како је он учећи књигу погрешно схватио појам Авале. Учебник несме бити скелет, као што рече Јаша, јер се из њега не могу никакве преставе добити. Из свега овог противан је учебницима.

Преседник. Ко је за то да се још говори нека седи. Већина седи. Тражи се поименично гласање Преседвик прозива и реши се са 33 против 19 да се о овом продужи говор и цо подне.

Преседник закључује састанак у 11 ча-

Позива скупштину да иде на парастос пок. Јов. Гавриловићу.

472

Овим је свршен рад У. састанка. 1. Августа 1383 г. у Београду.

Председник ТЛ. учитељ. скупштине Владимир Зебић. Потиреседник

Драг. Т. Марковић.

Секретари : Илија Миљковић. Д. ). Путниковић. М. Јовановићева. К. Ђ. Николић,

У1. Састанак 30 Јула 1882 год. почет у 3 сата по подне.

Довољан број чланова.

Прочита се поздрав из Врњачке Бање (чита депеше.)

М. Велицки. После по краћег говора предлаже да се предлог о употреби књига, одложи догодрне и да сеотштампа у учитељу, како би се могао свестрано да претресе. Овај предлог скушитина усваја.

Позива известиоца извештајног одбора да, чита предлоге.

Известилац одбора Јовић. Чита предлог Нестора Ристића са одборским мнењем да се исти узме у претрес.

Накетић. Још пре годину дана спремљен

је закон о џензији учитељских удовица и

снрочади, кога је сам г. министар саопштавао београдском збору, с тога предлажем да се избере комисија, која ће замолити г. министра да тај предлог што пре поднесе народној скупћини.

Др. Марков. Овде има две ствари; једна се тиче учитељеве породице, а друга самог учитеља, закон о учитељевој пензији је јасан, а за његову породицу у садањем закону није ништа предвиђено. Мишљења је да се одреди комисија, која ће да умоли

_ Г.министра, да предлог о тој пензији што сова, а заказује га у 3 сахата по подне, |

скорије поднесе народној скупћини. Ил. Миљк. Не знам, за што предлагач у своме предлогу удара на пензију испод 10