Učitelj

525

и очи зову плаве, црне шли смеђе. У средини је дужице зеница, која изгледа као једна црна тачкица. Ко уме ово да повторир Ти! Ти! —

Дужица дели унутрашњи очни простор на два неједнака дела. Предњи је, ево, много мањи од стражњег (показати, које је већи, а које мањи). Зову се предња и стражња очна комора. Предња је очна комора овај простор између провидне рожњаче и лужице, Које је дакле, предња очпа коморар — А како се зове овај други, већи, простор иза дужицег — („Тај је већи простор стражња. очна комора“). Отражња је очна комора, ево, од дужице па цела остала унутрашњост ока. Предња је очна комора испуњена неком водњикавом течношћу, која се зове очна вода. Понови, чиме је испуњена предња очна комора» —

Пазите, шта ћу вам сада казати. Стакло, које је тако срезано, да је на крајевима, танко, а у среднни“лупчасто и једро, зове се сочиво, за то, што је налик сочиву, што се једе, Ви ћете о томе доцпије више учити, а ја ћу вам сада на табли преставити да видите само, како изгледа“) — Одмах иза, зеница унутра у оку, налази се једно исто тако слично тело — разуме се само по себи не од стаклета, — али је међу тим са свим провидно као год и стакло, а густине је од шрилике као вода. То се тело називље кристално сочиво. (Написати име на табли). Шта је сочиво и на шта личи» — Где се налази у оку кристално сочиво» — Кажи све о њему! — Остали део стражње очне коморе испуњен је неком бистром пиктијастом масом, која се зове стакљасто тело — Шта је стакласто тело — („Стакласто је тело нека бистра маса, која попуњава стражњу очну комору“). Шта знашш ти рећи о обема очним коморамар — Опиши око!

2. Виђење. — Око је справа за гледање, посматрање. Њиме видимо, Као што смо казали, ствари око нас из близа и из лалека. Видети се може само кад пма светлости, дакле, дању, а ноћу и кад зажму-

ж) (очнво треба нацртати на табли, да деца одмах познаду облик његов.

римо не види се ништа. Главни је услов за виђење светлост, па за то се и вели, ла је свако виђење осећање светлости. Зраци светлости морају ићи право. да би ми могли јасно видети предмет, од кога они долазе Они долазе од осветљеног или светлог предмета и пролазе шрво кроз провидну рожњачу, па кроз очну водицу, па кроз зеницу, кристално сочиво и, најпосле, кроз стакласто тело. Па томе путу зраци се непрестано преламају и угрштају тако, да се у задњем делу ока на мрежасто »разгранатом видном живцу направи лик онога, предмета, кога смо гледали. Тај надражај од светлости осети видни живац, и одмах то своје осећање пренесе он мозгу. Мозак саопшти души то осећање п у души се тада створи знање, свест о ономе, што смо посматрали, и ми тада видимо. — Шта, бива дакле са зрацима светлости, кад ови иду од неког предмета ка видном живцу

у задњем делу окар — („Они се непрестано преламају и укрштају“). — Шта постаје, најпосле, на мрежасто — разграна-

том видном живцу у унутрашњости окаР („Зраци светлости на видном живцу направе лик онога предмета, кога смо гледали“). Ком предаје видни живац осећање

вестлости и лик предмета» — („Видни живац односи из ока то осећање у мозак“). А коме то мозак саопшти, — („Мозак са-

општи души и ту се створи знање, свезт, о ономе, шта смо гледали, и ми тада видимо“). На који, дакле начин видимо ми окомр — Кажите, ево, овако: Зраци од еветлог или осветљеног предмета долазе у око и пролазг, прво, кроз провидну рож- | њачу, па кроз очну водицу, зеницу, кристално сочиво и, најпосле, кроз стакласто тело. На томе путу они се непрестано преламају и на мрежастом видном живцу на праве лик онога предмета, од кога зрами долазе. Тај лик пренесе живац у мозак, а мозак саопшти души, те се у њој створи знање о оном што је гледано, и ми тада видимо. Ко уме то да понови — Ти! Ти! — Забележите то!

3. Оруба — справе за чување и за покретање ока. — Око је врло осетљиво и