Učitelj

"Кад погледамо на. предмете, који су законом прописани за учење у основној школи, не може се одрећи, да су сви врло потребни за народну школу. Али кад ма који од тих предмета упоредимо са „Науком о чувању здравља“, онда не можемо никад и ничим доказати, да је ма који од тих предмета важнији од поменутог предмета. Да узмемо за пример историју српску и општу.

Нема тога ко ће доказивати, да народпој маси није потребно да зна историју. Из историје се учи, како се слогом и љубављу према отаџбини уздиже и узвишава слава, сила и напредак своје домовине. Тако исто историја нам казује, како се неслотом, себичношћу и пакошћу руши и упропашћује слобода, сређа и величина свога народа. Ко хоће да се диви и да себе челнчи "у јунаштву и самопрегоревању за своју отачбину, тај мора учити о Милошу, Вељку, Синђелићу итд. Исто тако ко хоће да се гнуша на издајство и себичност, тај мора знати оно, што нам историја казује о Вукашину, Вуку Бранковићу итд. Ако ли неко хоће да се одушевљава јуначким делима, и да зна вако своме народу треба помагати у невољи и бранити га од насиља варвара, и прибавити му слободу, он мора учити историју о Немањи, Милошу Обреновићу и другим јунацима. Једном речју, историја нам казује узроке који су сметали развитку и напретку нашег народа, и који су му помагали. Према свему овоме дакле историја нас учи, како треба и сами да радимо, ако желимо бити од користи своме народу и својој домовини.

Па ипак и ако историја има тако

јаког утицаја на морално образовање | у опште, а на буђење патриотизма према својој земљи и народу посебице, опет нико не може доказати, да је она кориснија наука од „Поуке о чувању здравља“. Шико на прилику не може доказати, да је боље знати, како је бугарски цар Самуило опколио српску војску на једном брду, па се та војска морала предати; или како је Стефан Војислав потукао 40.000 Грка; пли како се Стеван Немања срећно избавио из „пештере“ у коју су га браћа била затворила; или како је Вукан устао на свога брата Стевана; како је Владислав отео престо своме брату Радославу, а Урош опет Владиславу итд. Нико велим не може доказати, да је то боље некоме знати, него ли : како се купањем потпомаже одржање здравља; како се физичким радом и кре| тањем у опште одржава нормално стање крвотока; како неумереност у јелу и пићу (и у другим прекомерним уживањима) може да проузрокује болести разне врсте; како нарочито сувишна употреба алхолеских пића може да проузрокује и само лудило итд. То вам је исто и са светском историјом. Зар је ђаку боље да научи, како Александер Велики у мало није изгубио живот код

| Граника, како је путовао кров пусти-

њу до храма Јупитера Амона, како је ишао на Инђију, како је путовао кроз пустињу Гедрозију; него да зна: како треба чувати зубе, очи, уши; како се лако добијају тешка запаљења плућа, кад се човек јако ознојен напрасно охлади, како ради одржања свога здравља треба чисто држати своје станове, своје одело итд., — могло би се ваз-

| дан наводити оваких примера.